Marketing
Fabergé u Dubrovniku
Jedva san prepisa naslov sa kataloga 
kvragu i oni i njiovi naglasci ... ali nisan tija ostavit ono golo e, vengo san baš tija napisat kako Bog zapovida ...
E, koliko se stvari dogodilo radi ti jaja, ili se nije dogodilo radi njih, vrag će ga znat ...
Kad san prvi put čuja za tu izložbu, koja se tribala održat u Gradu, malo me zaintrigalo, pa san po bespućima internetske zbiljnosti doša do puno podataka i o Fabergeu, i u ruskin carevima koji su u toj priči bili glavni investitori, a i o tome kako se dogodilo da ta izložba završi u Dubrovniku.
Organizirali smo Zakonita i ja kućni Sabor, mekli na stol razloge “za” i “kontra” i nakon demokratske rasprave, bez vriđanja, čisto, sa papiron i olovkon, došli smo do tega da je ono “za” privagnilo.
Čak smo i likara konzultirali, glede Vinke, i nakon ča je dotorica dala zeleno svitlo, pokrenili smo pripreme ...
Dunkve, Dubrovnik nije na kraj svita, deboto je duplo bliže od naše Metropole, a i to ča je sad doli ko zna kad će opet doć na vidilo, ipak su ta “jaja” privatna zbirka, i čovik i radije jema doma i sam gušta u njima, vengo i svakome kaživat i nedajbože da se ne nađe koji mudrijaš pa da i prova peškat 
eto ti belaja koliko oćeš. Opet ja odšeta od teme,
dakle, toliko i toliko za benzin. Podnošljivo!
@slatkogrko nan je našla smještaj doli, nije baš u centru,
ali je zato cjena upola niža. More stat!
Nas dvoje ćemo malo pohanoga, malo usuvo, a za Vinku se uvik more čakod nać. Dobar!
Jedino ča mi se u toj ciloj priči nije svidilo, je činjenica da se ne more slikavat izloške. Pa dobro, razumljivo, ne bi ni ja da slikavat na njiovo misto, ali svejedno mi nije drago. Ko more platit gušte kad se namišćaš ne bi li bolje uvatija pozu, a isprid tebe Blago Božje, i to doslovno ...
Stalno gledan vrimensku prognozu, subotu kiša, nedilju poluoblačno. Odlično. Kasnije se pokazalo da je bilo previše dobro da bi bila istina 
Je, pogodili su da je u Subotu bila kiša, ali nikako fermat ... do nedilje ujutro. Ajde, uputilo smo se pomalo nizdol, deset uri, mogli smo i ranije, nije me briga ...
Mokro, ali barenko ne pada. Do Makarske 
i onda nas je pratila sve do doli ...
Ako mi je išta mrže od vožnje po kiši, onda je to noćna vožnja po kiši.
Ali rekli smo da nan ništa ovi dan neće pokvarit. Pa ni telefonski poziv Zakonitoj, radi kojega smo svatili da moramo istu večer nazad ...
Mislili smo se cila dva minuta, oćemo li produžit oli nazad ... ali kad se sitin Vinkine face kad smo joj rekli da gremo u Dubrovnik, nisan se jema srca vratit nazad neobavljena posla ...
Jedino mi je bilo krivo ča ćemo sve morat obavit u letu ... barenko da vrime posluži ...
I nastavljamo mi dalje, kiša lije li lije, diko ferma. ka da vata zalet, pa onda opet zalupa ...
Prolazimo kroz dolinu Neretve, i na ritkin štandovima uz cestu, interesiramo se koliko su mandarine. Pet kun! Na moj upit da oli su zlatne, pita me čovik da ča ga zajebajen ...
Pet kun su i u nas doma ... i to u najskuplju butigu u mistu ... konta san da doli ne bi tribale bit više od tri. Lipo san konta 
I tako, potla pune četiri ure lagane vožnje po kiši, eto nas kod @slatkogrko doma. Kako san je naša? Pa lipo, kaže ona: Eno mi razbijena korsa isprid kuće ... Lipo bome! Sitija san se slike ča san je gleda na njezin blog, i naša san je iz prve ... Korsa u stvarnosti djeluje još strašnije vengo na slici ... Mirita sv. Vlaho dobru šteriku zapalit zato ča jon je sačuva glavu na ramenu ... i misu, dodaje ona. Amen!
I tako, rič po rič, međusobno upoznavanje, sve je bilo dobro dokle nije na stol donila “Stonsku tortu”. Nikad u životu nisan vidija čudniji kolač, a isto tako nisan u životu izija lipši kolač. Zakonita je rekla da je malo podsjeća na rafijole, trogirski specijalitet ... More bit da je u pravu, jer je “oplata” torte tanko tisto, slično ka i rafijoli. Ali zato je mirakul ono unutra: MAKARUNI, punjeni orijima i nisan zapantija sa čin sve još ... ali da je lipo za mumat, je. I zasitno, jerbo san ja, bez obzira na moje poznate kapacitete, jedva izija jednu fetu ...
Srića da smo se brzo uputili u Grad, zaludu sve dijete ovega svita ...
Najprin smo prošli priko Gruža ...
Znan da je doli deboto okretište za one velike turističke kruzere, ali ovi mi je baš upa u oko. Šteta ča nismo išli priko mosta, boje bi ga uvatija, ali i ovako morete vidit koliki je to komad broda ...
... evo, ovo je malo više od polak grdosije ...
... i tako, mic po mic, došli mi do mista za parkiranje, poviše vatrogasac, i da ćemo izvršit desant na Stradun, a ono ulilo kiše, ka da je ko špinu veliku gori otvorija ... i tako jednu kvarat od ure, dokle se nebo nije malo smilovalo pa nas pustilo vanka ...
I dobro nas je i pustilo ... taman da lipo prošetamo po Stradunu, di uvik jemaš ča za slikavat ...
A ono di smo se uputili ne bi uspili promašit sve da smo i tili 
Da ne govorin da je tribalo odradit i obavezni program, ča bi mi rekli “timbrat kartelu” olitiga slikat se kraj Orlandova stupa ...
... oli na skalama od Kneževa dvora ...
... a za vidit koja je ura, ne triba nosit reloj na ruci, jemaš i na svakomen kantunu, vanka oli unutra ... samo se triba malo okrenit okolo sebe ...
... i napokon je došlo vrime da ulizemo unutra. Došli mi na ulaz, a ono me pita osobnu ... ča je sad, mislin se ja, ča san sad zgrišija ... ništa, ništa, gospodine, samo provjeravamo da niste iz naše županije, u tom bi slučaju jemali slobodan ulaz. Pa dobro, odgovaran ja, mogli ste me i pitat, odma bi van prizna da nisan iz Dubrovnika. Dvi ulaznice, tri kartoline, prospekt izložbe deboto dvista kun. Mašalah!
Ali vridi to sve vidit, doti jednu kunu. Ne morate mi virovat ... ali i ja san sta pa blenija u izloške ka malo dite. Neću van ni govorit koje je mirakula Vinka činila. Mora san je svako malo vatat da ča ne dirne, jerbo si jema osjećaj da bi sve prosviralo i odma izletilo deset mrcina dvometraša stolikaša sa dugin cijevima ...
A pošto nije bilo dozvoljeno slikavat, uz dužno poštovanje i pohvale izvorniku (prospekt izložbe, vrhunski dizajniran i kvalitetno otisnut na lipome papiru) pokušat ću van predočit barenko mali dil onega ča san sve vidija ... sa skeniranin slikan iz prospekta izložbe ...
Jaje “Kokica” – Hen Egg
Uskrsno jaje “Renesansa” – Renaissance Egg
Uskrsno jaje “Petnaesta godišnjica vladanja” – Fifteenth Anniversary Egg
Uskrsno jaje “Đurđice” – Lillies of the Valley Egg
Uskrsno jaje “Red Sv. Georgija” – The Order of St. George Egg
Uskrsno jaje “Pupoljak ruže” – Rosebud Egg
... i dozvolite mi da iznesen moje skromno mišljenje ... meni osobno najlipši izložak, na ciloj izložbi ...
Uskrsno jaje “Krunidbeno” – Coronation Egg
... jerbo je tako detaljno napravljeno, da se mogla vidit deboto svaka brokva na kolu od kočije, da ne govorin o ukupnome izgledu ...
Uskrsno jaje “Drvo lovora” – Bay Tree Egg
... isto ka ča se i na ovome "drvetu lovora" mogla na svakome listiću vidit svaka žilica. Bucan? Neeeee. Pogledajte, pa mi onda recite je li bucan. Ako ne, morat ćete mi virovat na rič ...
Uskrsno jaje “Pjetlić” – Cockerel Egg
I mislin da je sa ovin dosta. Napose to ča nima više slika u prospektu 
vengo ću i ovako umrit od štucavice koliko ćete me puti spomenit dokle se učita ovi post, za kojega mislin da je među najdužima, ako ne i najduži u ove tri godine i nešto miseci koliko jema da pišen ovi blog ...
I tako, kad smo obavili ono radi čega smo i došli, sve je dalje bilo malo lakše, opuštenije ... opet nas je dočekala @slatkogrko i na njezino inzistiranje odvela nas da nešto pojedemo ... mali bistro, sa prilično zanimljivim uređenjem interijera, uz naravno, nedvojbenu navijačku orjentaciju vlasnika i osoblja, naravno. ...
... pa ne znan triban li napomenit da je spiza bila fantastična, taman dobrodošla posli pustega điravanja okolo, između dva refula kiše ... skoro san zaboravija napomenit da se danas igrala nika utakmica ča se nekad zvala "veliki derbi" a danas je samo bilo pitanje sa koliko ćemo izgubit. Ajme nami! Kad smo se vraćali, njanci nisan tija slušat na radio, vengo bi se samo na minutu-dvi uključija i čin čujen Edu Pezzija kako deboto plače, sve mi je bilo jasno ...
Put nazad je proša u redu, nije puno padala kiša, tako da je ipak bilo relativno lako vozit. Dokle nji dvi nisu počeli vatat grčevi od sidenja. Pa smo morali malo prošetat okolo aute, čin bi uvatili mista za stat. I tako, finila je i ova, reka bi Jakša Fiamengo ...
Sve smo uspili obavit osin nać poštanski sandučić za uvalit razglednice, tako da smo i osobno uručili, odnosno impoštali iz Sućurca, kako kome ...
Fala svima,
... fala onome Rusu ča nan je dozvolija da vidimo ovo blago 
... fala Dubrovniku ča je ovako lip
... i najlipša fala našoj @slatkogrko ča nas je ovako primila, i ča je ispunjavala svaku želju maloj Vinkici ... a virujte mi, bila je pravi mali terorista oti dan
Vinka je, kad smo došli doma i kad se naspavala, odma ujutro pitala da kad ćemo opet poć kod one tete u Dubrovnik ...
I tako, kad smo se uputili doma svak svojin poslon, ko radit, ko odmarat, kad smo tribali popodne guštat ...Vinka zafibrala ...
Zdravi mi i veseli bili!!! 
Post je objavljen 08.10.2007. u 19:54 sati.