Prijateljica iz Francuske poslala mi je niz fotografija.
Tada se pojavi lisica.
- Dobar dan - reče lisica.
- Dobar dan - pristojno odgovori mali princ okrenuvši se, ali nije vidio nikoga.
- Evo me ovdje - reče glas. - Ispod stabla jabuke…
- Tko si ti? - upita mali princ. - Vrlo si lijepa…
- Ja sam lisica - reče lisica.
- Hajdemo se igrati - predloži joj mali princ. - Tako sam tužan
- Ne mogu se igrati s tobom - reče lisica. - Nisam pripitomljena.
- Ah! Oprosti - reče mali princ.
A onda, razmislivši, doda: - Što znači to "pripitomiti"?
Tako mali princ pripitomi lisicu. A kada se dan rastanka približi:
- Ah! - reče lisica. - Plakat ću…
- Sama si kriva - reče mali princ. - Nisam ti želio nikakva zla, ali ti si željela da te pripitomim.
- Naravno - reče lisica.
- Ali ti ćeš plakati! - reče mali princ.
- Naravno - reče lisica.
- Znači, time ništa ne dobivaš!
- Dobivam - reče lisica. - Zbog boje žita.
Mali princ ode ponovo vidjeti ruže.
- Vi uopće ne ličite mojoj ruži, vi još ništa ne značite - reče im on. - Nitko vas nije pripitomio, a ni vi niste nikoga pripitomile. Vi ste kao što je bila moja lisica. Bila je to obična lisica slična stotinama tisuća drugih. Ali ja sam od nje napravio svoju prijateljicu, i ona je sada jedinstvena na svijetu.