Predugo sam gledala kako se zidovi u čiju sam izgradnju utrošila toliko ljubavi i truda jednostavno ruše.
I, što sada kada je predstava gotova?
Zastori spušteni, glumci su se naklonili a publika zadovoljno pljeskala?
Sad se vraćamo na ono što smo prije bili.
Nitko. I ništa.
Nije da ne volim tvoje zube na mom vratu.
Nije da ne volim tvoje poljupce i dodire.
Nije da ne volim tvoje slatke laži.
Nije da te ne volim.
Jednostavno to ne zaslužuješ više.
Jednostavno me ne zaslužuješ više.
Prst mi je na okidaču i sasvim sam spremna pucati.
I što sad kada više nismo ni prijatelji?
Kada se ne pozdravljamo u prolazu?
Kada se ne nazivamo?
Kada se ne nalazimo?
I, što sad?
nemam inspiracije.
Post je objavljen 07.10.2007. u 00:29 sati.