Kad se sjetim mrtvih i kad pomislim na svoju smrt
i na trpljenje nevinih, nailazim na zagonetku,
sudarim se s tajnom.
Ali dokle god sam pri pameti i imam srce, to će me pratiti.
I kad zatim dođe trenutak
da i sam moram u tu noć trpljenja i smrti,
ne preostaje mi više ništa drugo nego prihvatiti.
Poželio sam da u tome trenutku mogu moliti,
da mogu Bogu doviknuti:
Zašto si pogasio sunca, koja si sam užgao?
I siguran sam, tada ću srcem doživjeti stvari
koje razumom ne mogu protumačiti.
Bog je ljubav.
On me drži.
Čvrsto me drži.
Nije to neki nauk, a nisu ni propisi. Želim razgovarati s tobom o istini koja je ljubav.
Phil Bosmans
Prenpsimo:Katolici na internetu
Post je objavljen 02.11.2007. u 07:00 sati.