Marketing
mačke bi kupile viskas, a mačori viski
Znate onu reklamu za whiskas? Narandžasti micek zaigrano šeće i ugleda ptičicu. Pa ju malo poganja po dvorištu, čisto da se i ona i on razonode. Sve sa osmijehom na licu. Pa za njima krene i pesek. I svi se vesele. Uto gazdarica zazvekeće kutijicom sa hranom i micek ostavlja drugare i veselo trči papati. ah. idila. svrš-svrš. i ja hoću whiskas. 
E sad, imam i ja miceka, crnog,..... a susjedi ptičeka,..... zelenog.
Međutim.
jao majko.
moj mačak nit jede whiskas nit gleda televiziju, pa jadan ni ne zna da se ptičice smiju samo malo poganjat, za zabavu. A ne, on se ušuljao susjedima u kuću, zgrabio ptičicu u usta i bris.
Da je bar papiga šutila i trpila, ajd, niko ne bi ni skužio. Al ova se udrila derat. Pa susjedi za njim. Drž-nedaj. Na kraju pustio on papigu. A ova jadna od straha zbrisala pitaj boga gdje. nismo je našli. A ovi viču. "Ma ja ću ubit tog mačka". A mačak izdajica, odma meni kroz prozor u kuću. Umjesto da je zbriso susjedi u kuću, pa nek nju optuže.
Sve to ja gledam iz kuće, pizdunski iza zavjese, al vidim vrag odnio šalu, moram se suočit sa ljudima.
Onda sam duboko udahnuo.
Pa još jednom.
Pa još par puta.
Uh...........
I onda, shvativši da im ipak moram na oči, obukao cipele i izašao van 
Prvi čas ih nisam našao, pa sam malo pticu potražio. Ali njoj ni traga. Jedino smo u dvorištu gdje je navodno prhnula vidjeli neku micu-macu kako mirno leži i odmara. I mislim si ja, neće ta tica daleko stić u ovom kvartu. Pa svaka druga kuća ima mačku.
E, tu sam prekinuo potragu i krenuo ožalošćenima......
"Jao, stvarno mi je žao" + "Pa stvarno ne znam kak da vam se ispričam" + "pa ne mogu vjerovat". Stvarno mi nije bilo lako.
A oni nekak cool. Ma dobro je. Smiju se. "Hvala što ste došli ispričat se." "Pa tek smo je dobili prije 10 dana."
"Pa jel vam mogu onda drugu kupit?"
"Ma ne treba", hehe, haha. ko da sam im napravio uslugu a ne štetu.
Popričali mi još par minuta. Njihova unuka je naime dobila mačku, pa kak ne može mačku i pticu u isto vrijeme imat, njima uvalila pticu. A ovima možda to i nije pasalo. Računam da su zato bili tak skulirani. Valjda su si mislili: "nek je samo otišla, dosta nam je bilo".
Bar se nadam. Jer stvarno se osjećam kriv. Da su mi bar dali da im drugu kupim pa da budem miran. Nadam se da ne planiraju neku osvetu, sami mi još treba otrovani mačak ili tako nešto. Mislim, nisu oni takvi, al nekak su previše olako to sve primili.
Ah, ne znam. Bilo je to uzbudljivo poslijepodne. Ali uzbudljivo na krivi način. Uh.
A mogla mi je npr. kakva susjeda navratit sa šalicom, polugola i mazno reć "susjed, jel imate malo šećera, treba mi za kavu". "Joj susjeda, vani je tak hladno, dajte uđite dok ja potražim". I tak. Da, to bi mi ipak više odgovaralo, šteta što ne živim u takvom susjedstvu 
Post je objavljen 04.10.2007. u 21:57 sati.