Kada se zbunim mlatim glavom
pa mi prijatelji kažu da neću dougrati daleko s takvim stavom.
Pa počnem mucati i trese mi se glas,
pa si onda umislim da baš nemam neki stas.
Sve krena od toga, pa vodi na gore,
i počnu me mučiti crne misli pa ne mogu zaspati do zore.
O pa zar ja da sada postanem iskopleksirano dijete,
a bila sam nekad takav borac,
Dragi Bože vidi štete...
Odakad znam za sebe mislila da sam krasna,
iako sam oduvijek bila masna.
Nikada mi nije zadavala muke moja kilaža,
a sada sam si sve manje draža.
Što natjera čovjeka da tako nisko padne i proispituje svoje kvalitete,
i zašto postajemo medija mete.
Jer ako ovakva ljepotica poput mene
nije zadovoljna sa sobom,
te se pokušava ukrasiti nekom ljepšom robom.
Kakvima se smatraju druge žene,
ako ja kažem da sam ružna, a one su gore od mene.
Zato bolje držim jezik za zubima,
da ne nabijem koplekse drugima.
Ili samo ja i još nekoliko glupača mislim da to kreće tako,
pa nisu me valjda one ljepotice s naslovnica pridobile tako lako?!?!
Post je objavljen 04.10.2007. u 18:34 sati.