Sinoč san bia u rupi. Zadimljeni kafić mi je iša na živce jer sam u njemu proveo pet zadnjih večeri. Izašao sam vani iako je vani bilo hladno i iako sam znao da vani neće biti nikoga. I onda san naišao na Mimu, njenoga tipa i četiri njezine prijateljice. Mime me pita:
- Di češ?
- Neznan!.
- Aj s nama.
- Di?
- Idemo piti.
- Dobro.
I tako sam krenuo s njima. Trebali smo čekati da Mime i njezin tip donesu piće iz njegova stana. On kaže, možda u šali a možda i ne.
- Idemo mi po piče. I još čemo se jedan put na brzaka
- Da vam nije palo na pamet. Donesite vi nama prvo piče, pa radite što vas je god volja. - Kaže jedna od tih Miminih prijateljica.
Dok sam čekao s njih četiri da se vrate sa pičem popušio sam dva 100's duvana. One su mi recitirale nekakvu komičnu poeziju. Otkad se pročulo da sam napisao roman mnogi ljudi su zainteresirani da mi pokažu svoje pjesme. To mi malo i laska, ali djeluje čudno. Uglavnom jer me te pjesme prestanu zanimati oko petoga stiha.
Vratili su se njih dvoje. Donjeli su bocu pive, vina i već smiješanu kombinaciju brandyia i cole. Otisli smo na spomenik. Ja sam navalio na brandy colu. Nisam puno sudjelovao u razgovoru. Nitko osim mene nije pio da se zapije. Četiri prijateljice su brzo otišle i ostao sam sam sa Mimon i njenim tipon. Primjetio sam da su zaljubljeni njih dvoje. Mimin tip, zabrinjavajuče je koliko raznih ljudi govori sve najgore o njemu. Bas moraš vjerovati da je on loš čovjek. On mi je ponovo trubia neku staru priču o tome kako on nije govoria loše o meni iza leđa, da ima stvarno dobro mišljenje o meni. Ja sam reka da mu sve vjerujem, a zapravo bilo mi je totalno svejedno.
Kad smo iskapili piče išli smo u rupu. Tamo san ja sjeo s Bezien, njegovon ženskom i Lignjon. Čim sam se uvalio za stol Bezi mi je odmah stavio kriglu od pola litre pive i rekao:
- Evo ti pij. Ja više nemogu.
I tako sam nastavio piti. Bilo mi je pre dobro. Dijelili smo pivo. Nakon toga sam uzeo još po litre. Kasnije smo ja i Bezi pijani igrali na biljar. Ja sam bio malo pijaniji od njega.
Kad sam odlazio doma primjetio sam da je neka ženska stala sama pored ceste. Možda je nekoga čekala. Stao sam u park pored stabla, zapalio cigaretu i mislio se da li da joj upadnem. Nisam je uopče bio ni dobro pogledao, pitao sam se tko je ona, što uopče tamo radi. Koliko sam je vidio izgledala mi je ok. Otišao sam kući.
Išao sam na koncert. Svirali su svirački najbolji lokalni demo bendovi. Pio sam pivo, pušio sam cigarete. Iznenadilo me je koliko je došlo ljudi. Bilo je i dobrih ženski. Nastupili su zvijezde te večeri. Svi su se nakupili stajati ispred pozornice. Taj bend je na lošemu glasu zbog pretjeranoga glumljenja rock zvijezda, a zapravo su nebitan bend. Ja sam pijano plesuckao.
Bend je završio nastup i publika je vikala „očemo još“. Na šta je meni došlo da se zaderem, neznam ni sam, ni kako, ni zašto.
- Nečemo!
Kad sam to viknuo par ljudi ispred mene se okrenulo i pogledalo me. Jedna djevojka se i nasmijala. Meni je bilo svejedno. Otkad sam se zaderao nitko više nije vikao da oče još. Bend je otišao sa pozornice.
Jedna poznanica mi je ponudila doslovni prijevoz doma kad završi svirka. Pristao sam. Na putu za wc sam sreo Mariu, Ines i Renatu. Sjeo sam do njih. Dali su mi cigarete i dijelili smo pivo. Na stolu je bilo i puno pivo od pjevača maloprije spomenutog benda. One su mi rekle da ne pijem to pivo nego da pijem iz njihovih čaša. Ja sam ipak malo kasnije počeo piti to pivo. Došla je jedna od cura sa kojima sam trebao ići doma i rekla mi je da idu. Malo sam popizdio jer svirka još nije završila. A uostalom šta če mi prijevoz prije zadnjeg autobusa. Pitao sam Mariu:
- Je li ostaješ s menom do prvog autobusa?
- Je.
Išao sam vani otkazati prijevoz. Putem me je pogledalo nekoliko privlačnih djevojki. I ja njih. Pogled sam prebacivao sa očiju jedne djevojke na oči druge djevojke. Baš sam htio ostati do prvog autobusa. Vratio sam se tamo i sjeo. Na kraju smo ipak odlučili ići na zadnji autobus. Zgrabio sam pjevačevo pivo i požurio.
Kad je došao autobus Marija je htjela baciti svoje pivo jer ju je bilo sram uči s njim u autobus, na što sam ja reagirao i uzeo pivo. Baš sam se opio do te mjere da mi bude savršeno. Nisam odavno uspio pogoditi tu mjeru. U busu mi je bilo super, stajao sam naslonjen, nisam uopče primjetio da sam u autobusu. Šarmirao sam dvije zgodne djevojke sa kojima od davno nisam bio na kavi, držao sam u ustima neupaljenu cigaretu koju mi je dala jedna od njih i povremeno sam pijuckao pivo.
Kad sam stigao u grad otišao sam u park s Beziem i još dva tipa popušit dva duvana i filozofirat o punku. To je bilo to za večeras.
Stigao sam na tulum oko 9 sati. U ruci sam imao litru i po domačeg vina pomiješanog s mineralnom. Rembul me odmah pozvao da zapalimo joint. Pristao sam. Otšli smo na stepenice. Popušili smo joint dug petnajstak centimetara. Rekao sam:
- Ovaj tulum će biti bezveze jer ima samo dvije slobodne ženske, a obje mi nisu baš u planu za vatati. Ne preostaje nam ništa drugo nego početi vatati cure od Ivice, Zorana i Jasmina.
- Ni jedna od njih mi nije napeta.
Dodam nakon nekoliko sekundi:
- Zar bi stvarno vatao curu od Ivice, Zorana ili Jasmina da ti je napeta?
- Nebi, ali bi in dobaciva poglede.
Nakon nekog vremena Rembul je zakomio. Zabio je glavu među noge. Rigao je. Priznao mi je da je tu večer uzimao i speed. Dok je bio tako ukomiran ja sam pazio na njega. Pio sam vino, pušio cigarete i buljio u prazno. Bilo mi je odjednom predobro. To je bio tako divan, opušten i koristan način da provedem doček nove godine. Nije mi još uopče bilo ni do ludila ni do ljudi.
A kad mi je bilo onda se on dignuo. Sišli smo dolje i tamo sam skoro pa dokrajčio bocu vina. Nije mi se više stalo na tulumu. Nazvao sam Renatu, Mariju i Ines i s njima sam otišao u rupu. Tamo mi se desilo nešto neočekivano. Obuzeo me je osječaj koji davno nisam osjetio. Sječanje na pobjedničke dane, potpuno lude, život punim plučima i suze u očima. Osječaj kad znaš da si na pravome mjestu i kad znaš da imaš sve što ti je potrebno. Napustio sam Renatu, Mariju i Ines, izašao sam izvan rupe i tamo sam naslonjen na zid ispijao pive. Osječao sam se posebno željen od djevojaka te večeri. Mila je bila tako zavodljiva. Preko ramena padala joj je plava kosa. Na usni je imala onaj piersing koji djeluje divlji. Iz dekoltea su virile sise. Ja sam gledao u nju i smijao sam se. Govorila mi je nešto:
- Šta ti!?
A ja sam se samo smijao. Bio sam u Nirvani i bio sam pijan. I tako sam se toliko opio da više nisam mogao stajati na nogama. Sjeo sam na zidić, stavio glavu put dolje. Izrigao sam se jedan put. Neka djevojka me je tapšala po glavi, nešto me je pitala. U tom trenu pomislio sam da u takvom stanju tad više nisam bio sposoban za ništa. Renata i Marija su me skupile i krenile voditi kući. Ponovo sam se pribrao. Počeo sam im držati predavanje. O tome kako više nečemo biti toliki prijatelji i kako više nema smisla naše druženje jer to sve nigdje ne vodi. Baš pre dobar način da se započne nova godina, da najboljim prijateljima kažeš da želiš biti sam, da ti oni nisu potrebni.
Post je objavljen 04.10.2007. u 15:30 sati.