Oi! Evo me opet! Dosta njih mi kažu da nastavim pisati blog, ali ja stvarno neznam kaj da pišem? Sve što želim reći, izrekao sam u tri pjesme dolje. I inače mislim da se pjesmama može puno više izreći nego riječima.
Ova pjesma je za Mirnu koja je rekla da voli offspring, pa evo nek joj je...
Ja ne trebam te
Ja ne želim biti pametan
Kao neki ljigavi tip
Koji u životu uvijek dobro prolazi
Zašto da se pravim budala
Pa da budem pravi mamin sin
Ja sam ono što vidiš
I radi nikog neću se mjenjati
Nemoj me gledati
Nemoj me mjenjati
Nemoj se truditi
Jer ja sam JA
Ja ne trebam te
Da me mjenjaš,da me mjenjaš
Da postanem onaj kakvog si oduvijek voljela
Ma daj se pomiri s tim kakav sam ja
Takav ću i ostat
Bio punker ili ne ja ću zauvijek ostat
Ponosan
Baš sada malo razmišljam šta je ostalo od panka. U Karlovcu ima i pankera i rokera, ali svi oni baš iskreni izumrli su. Njima se pank sastoji od opijanja subotom navečer. A nije. Radi se o slobodi mišljenja. A to je puno dublje nego čaša.
Post je objavljen 03.10.2007. u 22:34 sati.