Jednostavno, idem polako, svojim tempom, probijam se kroz život koji je tako surov. Koji je tako nepravedan. A netko njime upravlja. Mora. Ili je to Bog ili je to nešto drugo, neka druga sila. Kad se bolje pogleda, ljudi najmanje upravljaju životom. Gotovo da i ne upravljaju njime, nego se samo prilagođavaju okolnostima i stanjima u kojima se nalaze. U okolnostima i stanjima koje nam život priredi. Tko zna što će biti sutra? Nitko to ne zna! Možda sutra poginem, a možda mi sutra bude najsretniji dan na svijetu, možda mi sve krene od ruke, možda uspijem u nečemu. Samo jedno znam, ne mogu se vratiti unazad jer sutra je novi dan. Pokušat ću se dići sa dna i plutati dalje na valovima života... možda me već jednom veliki val odbaci na obalu.... jer trenutno sam na dnu i ne vidim pomaka...
Post je objavljen 03.10.2007. u 21:30 sati.