Marketing
Trčanje
Jedni od onih postova s kojima sam uvijek zadovoljan su oni u kojima opisujem svoja 264 (pretjerujem, podijeli to s 33) kruga oko Jaruna na rolama ili već sad standardan uspon na Sljeme biciklom. "Pain is my friend"; taj sam recesivni gen nasljedio od tate, ne želite znati šta on sve izvodi... 
Danas me puklo da idem trčat. Trčanje ne volim, ali kad te ulovi nadobudnost... nema tu oš-neš... 
Opreme za trčanje - nemam. Jebalateopremazatrčanje, šta ti treba za trčanje?! Siroče ja, nemam ni trenirku (osim one za tjelesni), ni tenisice... (OK, bude mi sad tata kupio prek svoje nove Nokije 8800. 
) Trčat u starkama nije najugodnije (nažuljo sam najčudnija mjesta na stopalu), još u kombinaciji s mojim najširim trapericama... 
Al, jbg, 
biće bolje od ponedeljkaaa...
Fakat sam si premašio sva očekivanja! Prvo sam mislio malo po kvartu, al sam se prisilio otić stopetnajsticom do Jaruna, pa probat napravit krug.
Prije trčanja sam gledo Step Up, pa sam bio uživljen, pa sa najtežim hip-hopom kojeg imam na iPodu sam počeo trčat (kad sam došetao do Jaruna). Trči - hodaj - popij vode - trči - trči - hodaj - trči - trči - zaveži starku - trči - trči - popij vode - trči - trči... Dođem do nasipa i vidim da sva ekipa kaj trči - trči po nasipu, pa, reko, odo i ja. Tak sam nasipom (nije neki big deal, al Jarun znam već napamet) dotrčao do Savskog mosta i vratio se doma sedamnajsticom (šprinto do doma).
I tak... sad sam sretan. I gladan! 
Post je objavljen 03.10.2007. u 19:43 sati.