Tu sam, ziva i zdrava, al drustveni zivot napreduje, pa ne osjecam zov domovine. Dakle, moja prva dva tjedna su brzo proletila. U medjuvremenu je hrpa Poljaka (citaj 4) okupirala El Palomar (dom), a ima ih doc jos 3!!! Od njih puno dvoje je na praksi, a ostali eto dosli malo s njima. A znaci od ovih prvih cetvoro dvoje radi sa mnom. Dva na jednu praksu. Valjda slove ovde ka neradnici, pa ih salju po dvoje za jednoga. Bolje i to nego 3 za 10. Ako ne primjetiste, pokusavam vas zbunit brojevima. I Poljacima. Nagradno pitanje - koliko ce Poljaka bit tu sveukupno?? Nadam se da se ne razmnozavaju, jer ce mi izac na usi. Al zapravo su ok.
Dosta o Poljacima, pricajmo malo o meni. Dakle, sta se sve izdogadjalo od zadnjeg posta...imali smo opet rostilj, ovde popularno zvani asado. U San Juanu se za svaku prigodu pravi rostilj - svaki praznik, rodjendan, vikend, okupljanje. Mislim da je tu lakse priznat da si gay nego vegetarijanac! Ovaj u nedilju je bio Jelenin oprostajni rostilj, i danas je krenula opankom po Argentini. Idila - rostilj, vino, sunce, veselje, svega u izobilju. Pa krenusmo po dobro znanom receptu - pojist, popit, nasalit se. Cula sam puno prica o argentinskim govedima, al OVO...wow! Ogromni odresci, koje sam mislila popratit slikama, al zaboravih uzb u sobi, pa nek masta radi do sutra.
U subotu smo pokusali izac u disko, al izgleda da cemo morat pokusat ponovno :( Malo smo se zapricali, do 4, pa eto...
E da, sad napokon imam odgovor na pitanje sta ja tu zapravo radim. Dosad sam samo trazila po netu nekakve clanke o potresima, seismic risk managementu i inkorporaciji toga u prostorne planove (!) da se upoznam s temom, a danas su Poljacima i meni napokon dali prvi zadatak. Ali, u biti mi se sad ne pise o tome jer je kasno, sita sam i mozak ce mi prokuvat, a to su ozbiljne teme kojima cu posvetit sutra cili post. Eto.
To be continued...
Post je objavljen 03.10.2007. u 02:59 sati.