Foto: Tomislav Serdar/Cropix
Dok su u prosincu 1991. granate s one strane razarale staru Dubrovačku jezgru, trebinjski kamiondžija Božidar Vučurević izgovorio je rečenicu koja će ući u anale ljudske gluposti i idiotizma: „Izgradit ćemo mi lepši i još stariji Dubrovnik ako treba!“
16 godina kasnije nalazimo se u Zagrebu i iako granate ne padaju na grad i rat je odavno za nama, njegov centar razara se. Svakim danom u samom središtu grada građevinski krateri rastu dok neka od okolnih zgrada tog kratera ne popusti i uruši se. Prošli tjedan bila je to Kupska ulica, jučer je to blizina Erdodyeve ulice i sada već srušena zgrada i zaštićeni spomenik kulture tvornice Nade Dimić.
Sada je već sasvim sigurno da se ovdje radi o perfidnom načinu razaranja Zagreba u ime privatnog kapitala i ekstra profita. U slučaju zgrade tvornice Nade Dimić, Željko Kerum kopao je uokolo zgrade zbog nekakve podzemne garaže, no bager je očito malo previše zahvatio (čitaj danima kopao preblizu zgrade) i stara zgrada koja smeta se urušila. I što sad? Kad se već urušio dio zgrade, nema smisla sd da ostatak stoji, nego će se i ti ostaci srušiti. I što kad se to sruši? Što ćemo sa tom ledinom? Pa naći će se već velikodušni Kerum koji će plativši neku simboličnu kaznu za „slučajno“ rušenje zgrade i još malo nadoplativši za tu ledinu izgraditi moderan stakleni kompleks na kojemu će zaraditi stostruko od uloženog plus sve moguće kazne koje je platio.
Da je taj scenarij lako moguć potvrđuje i izjava Doris Kažimir, pročelnica gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, da nastala šteta nije velika jer je to samo nekakva bočna zgrada. Taj isti gradski ured pod vodstvom Doris Kažimir nedavno je čak 200 zgrada na potezu od Kvaternikvog trga do Trga Frajne Tuđmana uvrstio na listu za odstrel, tj. iz kategorije zaštićenih objekata prebacili su u kategoriju za rušenje.
Scenarij iz Kupske i tvornice Nade Dimić moguće je i u svim ostalim donjogradskim blokovima koje Bandić naziva „štakornjacima“. Zgrade više nisu spomenici kulture, a GUP je donesen iako prilikom glasanja nitko nije imao materijale na stolu. Kopanje može početi, a kako građevinska inspekcija ni do sad nije radila svoj posao, s novim gradilištima će još manje obavljati isti, a bageri će kopati i kopati, stanari će upozoravati da im zidovi pucaju i malo po malo, Bandić će „privilegirane“ građane koji uživaju privilegije života u centru grada polako iseliti iz njihovih domova u nekakve hotele pune stjenica na rubovima Zagreba.
Bandić voli ovaj Zagreb otprilike koliko i Radovan Karadžić Sarajevo i čim je dobio priliku odlučio je „malo“ promijeniti gradsku vizuru i prilagoditi je svojim vizionarskim pogledima. Karadžić je rušio stare zgrade granatama s okolnih brda, a Bandić ih ruši bagerima dok sniva o kućici pod Sljemenom i dvije „luknje“ s tunelom kroz Sljeme uz svakodnevnu mantru „Izgradit ćemo mi ljepši i još stariji Zagreb ako treba!“
Post je objavljen 02.10.2007. u 09:16 sati.