Marketing
ŠOKAČKI OČENAŠ
Poslje voliko putenosti, svitu moj lipi i dragi, potlja toliko šokačke erotike, mislim da je vrime učinit nješta i za dušu pa se malo izmolit Bogu. Taki smo mi Šokci. Znamo se napit, i to ne samo u svatova, znamo bit rđavi ko vrag, znamo se i posvađat pa i pobit, znamo puno nedilja neić u crkvu, pa dobro, znamo privarit koju curu il vlastitu snašu. Al onda se sjetimo da smo grešni pa se izdivanimo s Bogom, izmirimo se na ispovidi, damo lemojzinu u crkvu, župniku damo lukno i ope je sve u redu.
Umjesto ve moje pjesme, koju sam napiso još 26.11.2003. godine, mislijo sam na kraju vog serijala o đedu Lovri napisat nješta drugo, al me naš dragi bloger Fizikalac zamolijo da objavim eto vu moju pjesmu. Njemu se, kaže, jako svidila, pa valda će se svidit i vama.
Tod si samnom, al i na nebesi.
Dok orem zemlju tvoju crnu,
il odam bos po trnju.
Sveto je ime tvoje!
Kad neznam kako platiti dug,
jer nitko neće kupit moj trud,
kad crkne mi vridan konj,
i kad džabe proljevam znoj.
Budi volja tvoja!
Kad mi zbog suše ne rodi rod,
a repa dobije slabi bod.
Kad đeca traže i ruva i kruva,
a ambarom se prazim širi duva.
Daj mi, Bože, svagdanjeg kruva!
Kad bravce moram zbog bolje priklat,
kad sm rđav i moram vikat.
Kad srce oće, a rakija loša,
i kad ženu privarim za par groša.
Ti oprosti duge moje!
Kad zima dođe a ogriv skup,
i kad se tuđoj snaši zavučem pod skut.
I dok se kerim vesel i pijan,
iako sam mastan i neobrijan.
Ti oprosti duge moje!
A kad mi svadba od kuće pođe,
Kad sin mi iz crkve sa snajom dođe.
Kad mi unuci po avliji pužu,
kad kidaju sve i najljepšu ružu.
Dođi kraljevstvo Tvoje!
Kad s kolima kroz šumu prolazim sam,
i vidim rast dobar koji baš trebam.
Kad komšiji odorem dvi, tri brazed,
ma ne traba njima, oni su gazde.
Ne uvedi me u napast!
Kad se napijem a žena svađu traži,
il kad ju uvatim u laži.
Kad vidim šta političari s nama rade,
svi jako bogati a niko ne krade.
Ne uvedi me u napast i izbavi me od zla!
Kad pridajem žito, a kažu vlažno,
kad krše ugovor a kažu ni važno.
Kad me s porezom ćeraju da kleknem,
kad goropadan lajem i svašta reknem.
Ne uvedi me u napast i izbavi me od zla!
Ta znaš ti, Bože kog si stvorio.
Znaš da sam samo čojk, a šta bi bio?
Al njekad se dičim, volim inatit.
A moram i zgrišit al i zapamtit.
Al prikrstim se uvik kad idem leć,
idem i u crkvu kad mogu već.
I prid crkvom uvik kapu skidam,
svake se godine jedanput ispovidam.
Sjetim se ja tebe, Bože često,
ne baš kad sve ide, al kad je teško.
Kad puno radim, orem i valjam,
i kad kojekake sanjke sanjam.
Ta znaš ti, Bože kog si stvorio.
Znaš da sam slab, al jak bit bi tio.
Ma ja sam od krvi i mesa a ne kamen.
A ti si dobar, oprosti mi. Amen!
Post je objavljen 05.10.2007. u 00:05 sati.