Dobro...evo nakon par dana, uvidjeh i pročitah sto napisah!! Jeste da sam malo puko na tu temu i da sam napisao puno iracionalnog materijala i iznio hrpu možda čak uvredljivih stvari koje sam ipak mogao uz cigaru čašu vode i presušit. Al umjesto toga postoji blog. Priznajem, očekivao sam neku malo žučniju reakciju na post, no srećom sam shvaćen i uspjelo se iz tih rečenica izvuci neku konkluziju sto sam zapravo htio reći. Nema veze sad, post neću povući nego hajmo dalje i ako poživi server ostat će uspomena. Vrlo me je lijepo utješila Teuta samim time sto je ostavila komentar onakav kakav je, mislio sam da će bit svašta ali nije. Hvala Teuta! Pratim njezin blog čisto iz razloga ne bi li pronašao neke informacije na temi seksa, ma ne o pozama i nebulozama, nego neke psihološke osvrte i analize. Ne samo njezin već i vise njih. No kako kaže njezin zeleni, nejebica je pred vratima, ma nije kolega, ona je tu, među nama, spava s nama, pije kavu, pravi ručak, jede s nama. Pustili smo je u nas svijet, život i životni prostor. Sad se ja pitam dali se to može popravit. Dali postoji neki !KLIK! pa da se stvari, ne promjene, nego počnu mijenjat. Jebi ga, ja tražim načine. Ok, ajde savjet "pa razgovarajte!", dobro hoćemo i radimo to, no nedostatak vremena i živaca donosi svoje. brrrrrr, kaže teuta da sam je čak i nasmijao s postom... zanimljivo i pomalo optimistično. Zašto? Prema mojoj analizi, blabla, iz trećeg lica, dislociran van ove situacije razmišljam da ta blogerica ima iskustva, ako je prema slici i riječima sudit, da je onako već duže u braku a da ona i njezin dragi visoko kotiraju na piramidi "srodne duše", nadam se da me kuži šta kažem. To su moji dojmovi. No, ni nakon onakvog zučnog ispada o seksu, ništa se nije promijenilo, i dalje sam pod tim sumornim oblacima nejebice.
Nisam ja neki lik koji sad samo vrti o tome, ovo je moj blog, moj dio svakodnevnog života na kojem sam odlučio posvetit nešto malo vremena i vrtit te teme i varijacije na temu!
Priznajem, možda sam već i napisao gore u postu, da me jednostavno oduševilo i nekako razvedrilo to sto su mi tih dvoje ljudi napisali... ama ništa ljudi posebno, jedan mali komentar na to i onda vidim pa nije sve tako crno ni sivo... možda se to uzburkano more smiri. E jebiga, možda ni neće al nismo svi pri vrhu niti savršeni! Posvetio sam ovaj post teuti i zelenom, čuj nisam ga prskao svetom vodom al pošto sam dosta puta njih provukao kroz tekst što može se reci da sam posvetio... hmmm
Eto kakve mene brige brinu, al dobro, bar ne pišem da sam razočaran u ljubavi i da sam sâm, na nemam sta jest... dobro je dok mogu i pisat i imati internet. Neka imam za cigare i za platit režije i pojest nešto kad dođem s posla, sve ostalo manje egzistencijalno upitno je manje bitno...
Idem sad odspavat jer noćas idem radit... PozDRAV!
Post je objavljen 01.10.2007. u 13:10 sati.