Komunizam u Bosni i Hercegovini i u nekadasnjem jugoslovenskom drustvu,ili u drzavama koje su nastajale raspadom Jugoslavije,
pripada proslosti,bar se tako cini i prikazuje.Posebna je prica sta je od te proslosti ostalo u danasnjici na tom prostoru,modifikovano i transformisano.
Sa raspadom Jugoslavije,sa ratovima na njenom tlu,a posebno agresijom i krvavim ratom u Bosni i Hercegovini,zamisao o pisanju knjige o sudskom procesu 1983.godine u Sarajevu,sazrevala je.Cesto sam se vracao na svoja secanja leta u Sarajevu 1983.godine i na ono sto se tada dogadjalo.Pokusavao sam u tim iskustvima da nadjem neke signale i poruke koje bi mi pomogle da shvatim Sarajevo okruzeno oruzjem JNA i ostrascenim srpskim nacionalistima.Bez obzira na moje bogato iskustvo u politickim sudskim procesima,ovaj mi je policijsko-sudski progon pitomih i uljudnih intelektualaca muslimana,izgledao predimenzioniran,organizovan uz pomoc upotrebe svih sredstava primerenih staljinistickim montiranim procesima.Jedini njemu slican po tome,a takodje i po zloslutnosti,uvrscujuci se u prolog propasti jugoslovenskog komunizma,jeste sudjenje 1989.godine u Kosovskoj Mitrovici Azemu Vllasiju i rudarima iz Trepce.
Zasluge da ta svoja secanja i saznanja opisem ima narocito moj poznanik i prijatelj Ekrem Avdic,kojeg sam upoznao kada smo obojica bili na poslu,on novinar zagrebackog"Vecernjeg lista",a ja branilac u mnogim sudskim politickim procesima diljem Jugoslavije.Ekrem smatra,takodje kao i ja,da se radi o sudjenju koje ne sme da se zaboravi,a zalagao se da pisac upravo treba da bude neko izvan Bosne i Hercegovine.Zato sam u svom prijatelju imao pravog suradnika i urednika.
Pisao sam lako,pun gorcine,o svemu sto se dogadjalo van sudnice i u njoj,u Visem sudu u Sarajevu,u periodu od 18.jula do 19.avgusta 1983.godine.Sve je pocelo da biva javno i duboko uznemiravajuce,kada je ostrascena,da ne upotrebim neki grublju rec,
bosanskohercegovacka policija hapsila sirom Bosne i Hercegovine muslimanske intelektualce,u svim vecim gradovima,kasabama,pa cak i u selima.
Za pomoc i razumevanje zahvaljujem se svojoj supruzi i koleginici Gordani,koja je rukopis citala,koja me je bezrezervno podrzavala i posticala dajuci mi lucidne sugestije.Takodje,zahvaljujem svom prijatelju i kolegi Dragoljubu Todorovicu,koji je rukopis citao,a svojim zapazanjima me je motivisao.
Beograd,19.januar 2006.godine
Autor
Post je objavljen 01.10.2007. u 12:22 sati.