Marketing
Od danas počinjem bit studentica...
Eto konačno sam uhvatila malo vremena i inspiracije za novi post...
Želim vam barem malo opisati kak se sad osjećam...
Pa evo preživjela sam prvi vikend u Puli i mogu reći da nije bilo tak užasno teško... nije bilo ni dosadno... već imam toliko priča... toliko događaja...
Neki od njih su i borebe sa kukcima... one se tako trude sprijateljiti sa nama--- trude se biti naši novi cimeri... ali razumijete me valjda... mi se jednostavno ne možemo prilagoditi na njih... pa ih tjeramao od sebe...
Jučer smo ja i Mateja (cimerica) tražile plažu... e da u Puli sma već treći dna i još nisam vidjela plažu... sramota... i kaj je najjače nakon sat i pol hoda... mi nismo našle plažu... a valjda smo prehodale pola Pule... kad smo pitale prolaznike za put do plaže... njihov odgovor je bio... joj cure pa to vam je tako daleko!!! zamislite naše izraeze lica... ajme presmiješno...
Uz sve te događaje... potrage.. "planinarenja"... jako mi fali moje društvo... moje frendice... i hvala Bogu na tome kaj je izmišljena tehnologija... mobiteli... web kamere... mikrofoni... slušalice... onda ih mogu i vidjeti i čuti... i znam kaj se s njima dešava...
Ali mislim da je ono osnovno kaj me drži kaj ustrajem... to kaj je 8.10. blagdan... i ja dolazim doma za vikend... jupiiiiiii...
A ovih par dana budem nekak preživjela... ali grozim se opet onih opraštanja... plakanja... grrrrrrrrrrrrrr... mrzim rastanke...
Jučer mi je i Nives otišla u ZG... do sad smo se čule preko interneta, ali ona u ZGu nema komp... pa se možemo čuti smao preko smsa... ali tješim se da ću je uskoro vidjeti...
The pieces of my heart are missing you
When you're gone
The face I came to know is missing too
When you're gone
All the words I need to hear to always get me through the day
And make it OK
I miss you
Ali danas ne želim napisati tužan post...
Danas mi počinju prva predavanja... zapravo nešto kao orjentacijski dani... upoznajem se sa fakultetom... danas i sutra...
Moja cimerica već ima ta predavanja... a meni počnu u 12...
za sad me još ne lovi panika... ali ko zna možda me ni neće... za sad sam puna pozitivnih misli...
Svaki početak je težak... a ja sam osoba koja mrzi promjene... ali prilagodit ću se... pa zapravo imam skoro sve kaj mi treba... imam slobodu... nisam sama... a opet to tako teško prihvaćam... u početku sam imala osjećaj kao da me netko iščupao iz mog teritorija i od mog društva i stavio na nov teritorij i novo društvo za koje nisam sigurna hoće li me prihvatiti...
Hvala vam svima... koji još uvijek čitate moj blog... i ostavljate mi komentare... ja ću se potrudit ćim prije vam odgovorit...
ali pošto frendica i ja djelimo internet preko mog kompa... javlja se mali problem... ali već ćemo se mi dogovoriti....
Sve vas jako volim...
i šaljem vam puno pusa iz sunčane Pule...
Post je objavljen 01.10.2007. u 10:15 sati.