Današnja Lukina priča o bogatašu i Lazaru je toliko aktualna, suvremena, svevremena, da ju ne treba ni tumačiti.
Kad je bogataš ugledao Lazara u krilu Abrahamovu zavapio je Abrahamu: "Onda, molim te oče, pošalji ga u kuću mog oca; imam petero braće, neka ih ozbiljno opomene da ne bi i oni došli u ovo mjesto muka. ... ako im tko dođe od mrtvih, obratit će se. Tada će mu Abraham: 'Ako zaista ne slušaju Mojsija i Proroka, ne će vjerovati ni ako tko od mrtvih uskrsne". (LK.,16, 27-31). Meni je samo malo čudno kako netko u paklenim mukama može ipak misliti na bilo koga. I u paklu se može biti altruist. I u paklu se može kajati. I ovo oko bogataša - ne misli se valjda na sve bogataše. Čak vjerujem da mnogi bogataši čine tolika dobra za koje mi ne moramo znati. I mnogi tzv. siromasi su puni zavisti, ljubomore, pa i mržnje spram onih koji imaju. Imati ili biti? Ne možeš biti ako nemaš, a nikako ne možeš imati ako nisi, ako ne postojiš. Dakle, ne ILI-ILI nego "i- i", ne ekskluzivno, nego inkluzivno shvaćanje bivstvovanja. Neka ne zamjere oni koji ovim recima pristupaju egzegetski, znanstveno. Pokušavam onako s površine pustiti riječima da me preplave asocijacijama.
Post je objavljen 30.09.2007. u 23:10 sati.