Uvijek post počnem pisati sa ei ljudi…a ovaj post nebude tak….tek budem sad napisala ei ljudi…pa…ei ljudi…hehe…neznam čemu ovaj glupi početak…al oke…vjerojatno zato jer bi morala napisati post…a neznam o čemu da pišem…pa kai bude malo duži…hehe…pa da krenemo…
Škola već jako dugo traje…već je bilo par testova…al se oke…bila sam bolesna..pa nisam bila u školi kojih 4 dana…hehe…al još sam sad malo bolesna…al su rekli da moram u školu…joj… bili smo sad jedan dan na terenskoj nastavi…tam negde kod gospića…u Smiljanu…jakooo je super bilo…ja sam se stalno smijala..dosta toga sam novoga saznala jer sam se ninijom, patrikom, dodijom i davorom «igarala» istina, izazov…hehe….pa smo se onda igrali «okoš bokoš» ko zna kai je to vjerojatno bude mislil da smo neka djeca s vrtiča…al ne, mi smo 8 razred…hehehee…pa smo onda još neke gluposti izvađali…al je super bilo… bila sam par put u paladinu poslije škole… vidla sam jenoga ljuda…hehe…i upoznala sam danijela, tj čića…zapravo se već znamo prek bloga…a ve sam ga vidla i uživo…heh…i tak…kai da vam još napišem…sad neki dan smo bili u centru za kulturu….imali smo samo prva dva sata…i to fiziku…hehe… i onda smo išli na nekvu reviju filma…neznam kak se to zove…pa sam ve malo glupo to napisala…al oke…skužili budete…nadam se…
I tak….jučer smo bili f gradu…oke je bilo…dosta je ljudi bilo…tin i želek su već polako pijani bili dok smo mi došli v grad….al oni uporno tvrde da nisu bili…ma oke… sutra nejdem na prvi sat….a vjerojatno nebudem niti na 2 išla…hehe…idem na vađenje krvi..auč…al budem preživela…nažalost….
Evo ja mislim da sam sve napisala…i da sam napisala puno za ovih 5 minut kojih sam potrošila na taj post… pišem sam zato kai već dugo nisam…i kai me nebudete stalno ispitivali kad bude novi post… evo….tnx svima na komentarima (možete vi i bolje)… ajde…bokić…uživajte…
i još sam nekai...VRIJEME ZA LJUBAV...
Bio jednom jedan otok gdje su živjeli svi osjećaji;
Sreća, Tuga, Znanje i svi ostali kao i Ljubav.
Jednoga dana bilo im je najavljeno potonuće otoka pa su svi pripremili čamce i otišli – samo je Ljubav ostala.
Ali kad je otok već skoro potonuo, Ljubav je odlučila da potraži pomoć.
U pomoć, u pomoć tko mi može pomoći? – dozivala je Ljubav.
Uto prođe Bogatstvo…
Bogatstvo možeš li me povesti sa sobom? – upita Ljubav.
Ne, ne mogu. U mom čamcu je puno zlata, ovdje nema mjesta za tebe. – reče bogatstvo i otplovi dalje.
Zatim Ljubav ugleda Tugu kako plovi čamcem pa uzvikne. Tugo, povedi me sa sobom!
Oh… Ljubavi, reće tuga. Tako sam tužna da radije idem sama. – i ode.
Nedugo zatim prolazila je i sreća pa Ljubav očajnički uzvikne.
Srećo! Pomozi mi, pomozi!
Ali sreća je bila toliko sretna da nije ni čula dozivanje Ljubavi.
Ljubav je već odustala od traženja pomoći kad odjednom začu glas.
Dođi Ljubavi. Ja ću te povesti.
Ljubav uskoči u čamac i odveze se sa spasiteljem, starcem.
Bila je jako sretna pa je zaboravila pitati starca ime.
Kada su stigli do kopna, ostavivši Ljubav na sigurnome, starac otplovi svojim putem.
Na kopnu Ljubav susretne drugog starca, Znanje i upita ga za ime starca koji ju je spasio.
Njegovo ime je Vrijeme. – reće Znanje.
Vrijeme? Ali zašto bi me Vrijeme spasilo?
Znanje odgovori: “ Zato jer samo Vrijeme može razumijeti veličinu Ljubavi.”
Uzmite vremena da saznate što je Prava Ljubav.
Post je objavljen 30.09.2007. u 11:47 sati.