Marketing
love hurts...
btw pustite si pjesmu dok čitate...
Smeđe oči
Voljela sam smeđe oči,
Smeđe oči pune sjaja,
Tražila sam put ka sreći
Ali putu nigdje kraja.
Voljela sam smeđe oči,
Voljela ih jako ludo,
Nisam znala da ću voljeti
smeđe oči tako dugo.
Mislila sam sve će proći
Kao vjetar sve će nestati,
Ali moje srce nije znalo
Da ta ljubav neće prestati.
Volim ih još i danas,
Voljet ću ih dok sam živa,
Zato što volim smeđe oči
Ni najmanje nisam kriva.
Moj život sada je tužan,
Kao oluja usred noći,
Moj život su srušile
Samo jedne smeđe oči…..
| AreoSmith - Love H... |
ovo gore vjerojatno sve govori...ljudi sorryte ak vas ovo ne zanima ali ja imam potrebu za pisanjem...jucer mi se desilo nekaj zbog cega jednostavno nerem prestati biti v bedu...recimo ovak...pred tocno tjedan dana...znaci proslu subotu...recimo da sam se "zbližila" s jednom osobom koja mi jako puno znaci v životu...zapravo moremo reči da mi znači sve...i kak su dani prolazili ta osoba je bila sam moja...se je bilo savšeno...nikaj mi nije falilo...i jucer mi se najljepši san protvoril v najgoru nočnu moru...sve je bilo normalno i onda mi je dosla poruka v kojoj pise...ma nije bitno kaje pisalo glavno je da me ta osoba fest povredila z njom...uglavnom nerem skužiti kak ti neko govori da te nikad nebu ostavil i neznam kaj se ne i da si mu jako bitna bla bla i onda se dokaže bas suprotno...zakaj bas ja? ovo dole je trenitno moja inspiracija...
...ljubav je bolest zbog koje se nakraju umire...ljubav je tuga zbog koje suze teku...
ljubav je na početku ostvarenje sna a na kraju početak nočne more...ljubav je neshvatljiva jer ostavlja bez objašnjenja...ljubav je bolna jer lomi srca...ljubav ne postoji...priče o dvoje ljudi koji se vole lažne su...osjećaji se gomilaju...zbunjena sam...ljubav, bol, mržnja...sve se to gomila u meni...doslovno izgubljena sam u osjećajima...zavidim ljudima koji imaju nekoga...nekoga s kim dijele i sreću i tugu...nekoga tko im uljepšava život...nekoga tko im uzvrača osjećaje...to su vjerojatno najsretniji ljudi...ali ih je vjerojatno i najmanje...ali svaki novi početak se svodi na isti kraj...ponavlja se...sve je kao već pročitanja knjiga...a pročitanim knjigama kraj znas vec unaprijed....laži, tajne...ljudi kažu nasmiješi se...zaboravi prošlost...kreni dalje...no nemoguce je zaboraviti nesto do cega ti je stalo...i nesto za sto te veže bezbroj uspomena...
Post je objavljen 29.09.2007. u 10:39 sati.