Trud se isplati. Prvenstveno mislim na ustrajanje u nečemu šta toliko dugo želim, za čim žudim. Neću vam otkrit o čemu se radi, sve ćete saznat sa vrimenon. I dalje je život nezamisliv bez kompjutera i neta. Izlazci su mi na nuli, sat života mi se pomalo pokreće, tj. ne sat, nego tempo života. Škole je već misec dana, od Kornata je misec dana, a uspomena je još uvijek tu, kao da se jutros dogodilo. I današnja je procesija posvećena tome, iako je sveti Mihovil. Neću ići, ne želim ići SAM. Nigdje. Ne volim biti sam kad sam dobre volje, ne želim ići sam u grad subotama, a i pitam se ima li smisla ići u grad, kad se već unaprid zna šta će se dogodit, kako će se stvari odvijat. Na kraju će mi biti ža šta iden, jer je taj svaki izlazak jebeno dosadan, jebeno proklet, služi samo kako bi se napija ka letva i onda iša kući dok mi u glavi još uvik odzvanjaju povici određenih debila. Ja tome ne pridodajen veliku pažnju, samo mi smeta, i inače mi smeta kad mi neko govori nešto iza leđa, pogotovo ako je trač, ako je nešto loše. Takav sam, a ne želim nikome ništa u gradu suboton obrusivat jer ne želin imat nikakvih sranja. Inače uvik obrusin u facu sve šta iman, i onda san mirne duše, spokojan.
Inače, kroz posljednja tri miseca san se prominija, to ste primjetili, bar većina vas. A šta da kažen, ponekad bi volija otić negdi da ne buden u ovome gradu, želin se maknit iz njega. Samo bi radi 2 osobe osta u njemu, samo radi dvi osobe bez kojih ne mogu zamislit svoj život. Njih su dvoje postali sastavni dio moga života damn. Toliko su toga učinili za me, bili su uz mene kad san bija u kurcu, nasmijavali me miljun puta, rastužili nikad. Pomaga san i ja njima, jer to je najmanje šta ja mogu učinit, jer su oboje divne osobe iako su da van priznan oboje karaktera da se ne otkrivaju previše, i da ih je teško pročitat. Al ja mislin da san uspija. A ko zna? Zdravlje: Trenuno san dobro, ali trenutno, zadnjih dana iman problema sa kičmom, uvati me bolit, navečer, bol je jaka, u predjelu bubrega, pretpostavljan da je to zbog nervoze, ali i ne samo zbog toga. Šta je je, stvarno se ponekad iznerviran do te mire da jednostavno puknen, najradije bi porazbija sve isprid sebe onda. Jebu me još uvik oni debili iz učeničkog serivsa, plaće još nema. A ne mogu virovat da nas tako jebu sa ton isplaton. Pa jebote nisan ja sidija cilo lito pa ću zato dobit novce. Ja san magarčija u Andriji dobrih 66 dana da bi dosad dobija tek za sedmi i šesti 4400. Damn. Još mi samo triba da me pokradu sad za osmi misec. Tek će onda bit sranja.
Bija je ovo stoti post na blogu =). Sve vas pozdravlja Diablo s nadom da će se broj komentara približiti broju deset.