...prolazimo jedno pored drugog,kao stranci i neću te pozdravit jer ostalo je u meni još malo ponosa i on je jači od žudnje...
...preponosna sam,bar sam bila dok nisam tebe upoznala,nikada nisam pred drugima na koljena padala,bila sam djevojka od čelika...a srušio si sve moje zidove koje sam gradila godinama,slomio si sve granice koje su me dijelile od svijeta...zbog tebe sam postala ono što sam sada,djevojka zarobljena u prošlosti,ona koja ne zna živjeti sada...ja te neću moliti da se vratiš,neću te proklinjati,neću pred tobom plakati...i ako vidiš da se mučim i da teško dišem,ti u drugu stranu pogledaj,ako primjetiš da srce kuca mi sve tiše,ništa me o tome ne pitaj...sad više nismo ništa,ni ljubavnici,ni prijatelji i zato idi,makni se iz moga života,otiđi zauvijek...ne ubjaj me pogledima ispod obrva,ne preziri me,ja ti nikad ništa loše nisam napravila...borila sam se za nas,borim se i sad,ali ne ide mi,naše je vrijeme prošlo...budi sretan,to je jedino što možeš napraviti da bi mi bilo bolje,jer ja te ne mogu mrziti...ne lomi moje ograde tim plavim očima,ne trudi se povrijediti me,jer ja sam slomljena odkad tebe poznajem...kažu da je izgubljeno samo ono čega se odreknemo,ja se tebe nisam odrekla,a izgubila sam te tako brzo,tako naglo,tek u polazu...
...da znaš kako je život prazan bez tebe,pokušavam se ne predati vremenu,pokušavam živjeti život ispočetka...bila sam ti samo igračka,ali sve sam ti oprostila...
Post je objavljen 28.09.2007. u 20:44 sati.