Pregled posta

Još par sati do rastanka s prijateljicama...

Još samo par sati djeli nas do konačnog rastanka...

Još samo par sati sjedit ću zajedno sa prijateljima, smijati se, zezati...

A onda...



Onda dolazi ono što sma tako dugo odgađala...

Ono u što nisam htjela vjerovati sve do danas....

Ono čega sam se najviše bojala...

RASTANAK s mojim prijateljima...

Hoće li biti suza...?

Ili ću ih uspjeti zadržati za sebe...

Neznam...



Mislila sam da sam jaka...

Ali više nisam sigurna...

Do sad sam tješila sve oko sebe... a sad... neznam kako utješiti sebe...

Priznajem boli me...

Boli me spoznaja da više ništa neće biti isto...

Ali pokušat ću ostati jaka...

Zbog njih...







Nije mi namjera rasplakati vas koji ovo čitate...

Samo želim dati do znanja...

Mojim vjernim frendicama koliko mi znače...

I koliko mi teško pada odlazak...

Želim im zahvaliti...



Hvala na tome kaj ste me trpjele zadnjih par godina...



Hvala na podpori...



Hvala na svi riječima utjehe...



Hvala na svim prekrasnim trenucima koje sam provela sa vama...



Hvala što ste svojom prisutnošću uljepšale moj život....



Hvala za svaki osmjeh...



Hvala za svaku riječ...



Hvala za svaku suzu...



I oprostite mi ako sam vam nešto žao učinila... vjerujte nisam namjerno...




Nives...

Znaš da te jako volim i da ne mogu zamisliti život bez tebe... Jako teško mi pada spoznaja da ja odlazim u Pulu,a ti u Zagreb... samo se nadam da nećemo izgubiti kontakt... i da ćeš i dalje imati povjerenja u mene kao i do sad... jer ja znam da mi te sam Bog poslao...

Lana...

Moja soseda... bila i ostala... stvarno neznam kaj bi bez tebe... bila si uz mene v sim mogučim glupostima... i trpela se moje muhice... i promjene raspoloženja... hvala ti na tome... K kome budem ve hodala na kave i visela tam celo popodne?

Tamara...

Znam da sam v nekim situacijama ne baš bila najbolje društvo... ali s kim budem ve plesala, saku subotu vuni? Kome bom pisala smsove dok zaškripi... čija budem inspiracija? Kome budem ve hodala delat društvo na radno mesto?

Janja...

Ko mi bude ve daval pametne savjete i spustil na zemlju dok dletim previsoko? S kim se budem spominala celo mešu? Ko mi bude nosil stvari v torbici dok pem vun...

Maja...

Ne znamo se dugo... ali v ove 4 godine sam te dosta dobro upoznala kak i ti mene... i jako si mi prirasla k srcu... nemaš pojima kak mi budu falili naši razgovori... Brzo mi ozdravi...

Sandra...

Znale smo se posvaditi... ali to je trajalo jako kratko... skupa smo bile v raznim glupostima... i znala sam tvoje razne male tjnice... znam da ti nisam navek pomogla savjetom... ali trudila sam se...

Nina...

Moj šećer na kraju... kaj naš mislila da sma te zobila... ti si osoba s kojom sam se najbrže skompala i najbrže dobila povjerenja v nju... stvarno si frendica na koju v svakom trenutku morem računati... želim ti puno, puno sreće v ljubavi (znaš na kaj mislim) i naj me zobiti... tu i tam mi slobodno pošalješ sms...





Post je objavljen 28.09.2007. u 19:44 sati.