Hommage a Borislav V. Pekić
Posle tri leta
psećeg života, stalno
na tragu koji
se čas gubio,
pa čas iskrsavao
odvodeći ga
u ćorsokake,
slepe ulice, iz
kojih se moglo
samo natrag, na
početak ili neka
sve višestruka
raskršća, kada
nije znao kuda da
krene, izložen
napadu straha
i razorne sumnje da
progoni avet,
utvaru svojih
bolesnih, pri tome još
i krajnje ličnih
predrasuda, kraj
takve tri godine i
najveći uspeh
je besmislen.
Post je objavljen 28.09.2007. u 10:40 sati.