Marketing
Neiscrpna tema moje neizvjesne budućnosti
Je li problem u jeseni, lošem vremenu, početku nove (i zadnje) školske godine, neizvjesnoj budućnosti ili samo u meni?
Sad sam maloprije (još uvijek pod dojmom brzine i vremenske neograničenosti ADSL-a) surfala po stranicama foruma.hr-a. Naišla na podforum za školarce i studente. Naišla na podforum tog podforuma o cijenjenom i štovanom Arhitektonskom faksu. Prošla jedno 10 stranica dijaloga da bih shvatila da padam u očaj depresije.
Znate onaj preglupi upitnik koji postoji na netu o tome koje je zanimanje pravo za vas? Većina vas zna o čemu pričam...O onom sranju koje vam izbaci da ste rođeni za kuhara i urbanista kao rezultat istog testa. Hm, da ne zaboravim - i za snimatelja, grafičkog inžinjera i sl. (šta je sl. tome?? NEMA poveznice kod tih zanimanja!! još su mi i med.sestru izbacili). I sad vi recite da je moja budućnost svijetla. Da, da, bole oči...
Kažu ljudi da je arhitektura fax pun snobova. Nije to za mene, I'm a people person. Tako bar kaže moja mama. (
). Ne može me zamislit kako sjedim za stolom cijeli život i crtkaram neke projekte i budem precizna i to. Kažu da su roditelji najveća podrška. (glupi tračevi)
Deprimira me također činjenica da svaki put kad dobijem namjeru za napisat post, izgubim inspiraciju, jer previše truda je potrebno da se moje misli poslože u imalo smislenu cjelinu...
Kamo ću ja na faks??!!
A?A?A??
Imam neki grozni filing da ću zavšit na filozofskom. Bez uvrede svima koji u tome vide svoju budućnost ili sadašnjost, ali meni je taj fax besmislen. (Za k... kako bi rekli oni obrazovaniji). Ne vidim niti jedan smjer tamo koji bi meni bio zanimljiv (osim možda da odem na španjolski u zege pa da od toga napravim neku profecion s naglaskom na o) ali opet, to mi zvuči tako nerealno (ne mogu se zamislit tamo, ne zanima me to dovoljno da bi se baš mučila da završim).
Neki konkretniji fax - tehnološko-tehničkog (??) tipa - nije za mene, jer bi se moja kreativno-socijalna strana pobunila i tražila malo više umjetničke slobode. Nema umjetničke slobode u strojarstvu. A i žensko sam, pa me to tolko ne privlači (zanemarimo činjenicu da sam se kao mulica igrala autićima, dok su barbike ležale negdje sa strane - zna žena di joj je mjesto)
Vražja arhitektura zvuči privlačno na prvi i relativno drugi pogled, ali ako se ozbiljnije zaputim u istraživanje, nailazim na ljude koji su se razočarali u faxu, koji su više noći proveli budni nego odmorni (a oni koji me znaju malo bolje znaju da ja ne funkcionišem bez sna) i na one kojima je fax zgadio milu im struku (toliko o tome).
Alternativa arhitekturi je građevina, što mi zvuči bauštelski. (znam da sam zadrta snobica i da takvo mišljenje nema nikakvu osnovu ali ne privlači me i točka.)
Tri godine srednje sam mislila da ću na kraju zavšit na medicini. Zašto sam odustala od toga? Lako se da izračunat. 6 godina min. faxa + 1 godina min. stažiranja ili čegaveć + 2 godine min. specijalizacije = ja u penziji prije nego počnem radit. I tu je onaj problemček nedovoljne zainteresiranosti za struku.
Šta mi preostaje? Meni, razrednoj štreberici, se ne isplati ić na hotelijerski... ljudi koje ja poznam a idu na taj fax su ok, ali i sami kažu da je prelagano.
Ekonomija u "Lijepoj" Našoj nema smisla. Sama pomisao na studij "prava" mi se gadi 
Šta mi preostaje? Helpajte, ljudi. Di ćete vi? Di da ja idem?? Ajmo, frendice moje i frendovi. Treba mi nekoliko oštrih konstruktivnih kritika. Očekujem više od dva komentara. Tražim previše? I hope not.
Post je objavljen 27.09.2007. u 18:10 sati.