Zadnjih godina, kako su nas djeca napustila i otišla u podstanare, žena i ja smo postali nekako šutljivi i sve manje pričali.
Prestali problemi oko škole, roditeljskih sastanaka, ispričnica za bolesti, prehlada i svega što je dio odrastanja djece i brige biti roditelj.
Oboje su radili u privatnim firmama i u suštini sam bio zadovoljan otac.
I nekako sam posložio stvari u glavi i počeo tražiti zgodnu priliku da ženi otvorim karte. Htio sam iznijeti stvari na čistac, pa da ne gnjavim brata porukama i pokrivanjem.
Dugo već spavao sam u dnevnom boravku, prije nego sam i susreo Zaru. Obično bih gledajući TV i ostao spavati na sofi. A dok bih ja ustao, moja žena bi već otišla na posao. Bilo mi je malo čudno da ne radi neke scene i ne gnjavi me da ju negdje vodim ili slično. Brak se pretvorio u šutnju.
Jednoga jutra na stolu sam ugledao poruku:
"Htjela bih s tobom razgovarati.
Budi večeras doma."
Auh, kroz glavu mi je prošlo nekoliko mogućih scena, ali odlučio sam o tome razmišljati kada dođe do toga.
U Kaštel jedno vrijeme nisam išao. Zvao sam Zaru svaki dan i pitao kako se stvari odvijaju. Pričala mi je da je Katarina ipak odlučila ostati kod tate u stanu jer je mrzila voziti se busom.
Pričala mi je da joj je Katarina rekla da je pilot plakao i žalio kako je izgubio kontrolu i udario ju.
Od poziva na SUD naravno još nije bilo niti govora.
Na posao nije išla nekoliko dana, dok se modrica na usni nije smanjila. Ipak nitko ne bi volio gledati nokautiranu stjuardesu. Od njih očekujemo da su lijepe i nasmijane.
Naravno,tog dana kad sam našao poruku na stolu, lijepo sam i ostao doma na večer i čekao da žena prva započne razgovor.
Nije bila doma iako se noć uveliko spustila i kad sam već pomislio da se predomislila, čuo sam kako otključava vrata. S nekim je razgovarala i smijala se.
Na vratima dnevnog boravka pojavi se sa Božom. Malo mi je bilo neobično, jer Božo nam i nije navraćao tako često. Ali sam pomislio da je čovjek usamljen pa navratio. Boži je žena umrla pred dvije godine i uglavnom je živio povučeno i usamljeno. Navraćao je u kafić, ali u zadnje vrijeme sve rjeđe. Mnogi su komentirali o tome gdje je on nestao.
Kad sam ga sa ženom ugledao kako ulazi, pomislio sam da mu treba neka usluga.
Digao sam se i pružio mu ruku na pozdrav i rekao da se raskomoti i sjedne. Žena nam je donijela piće i sjela pored njega.
Uzela ga je za ruku i pogledala me:
"Roko, sve mi nešto govori da ti neće teško pasti ovo što ti nas dvoje imamo reći. Ti i ja smo se odavno otuđili, a Božo i ja radimo zajedno pa smo si popunjavali samoću razgovorom . Ti nisi ni primijetio da mene nema doma i da sa mnom nešto nije u redu. Božo je dobar čovjek i ovo mu nemoj uzeti za zlo. Jednostavno smo se zaljubili.Nas dvoje smo odlučili živjeti zajedno i ja bih se s tobom dogovorila oko moga seljenja. "- pričala je smireno i polako, a Božo je jedan tren bio blijed, pa onda crven.
Mislio sam da će čovjeka udariti kap.
Čak sam se u jednom trenu uplašio da mi se stvari previše odvijaju na ruku i u moju korist.
* A sad o ženi ! - dio XIV
* Iznenada - dio XIII
* Zaljubljen sam - dio XII
* I... što sad? - dio XI
* Moja Zagora - dio X
* Plaža - dio IX
* A sad o pilotu - dio VIII
* Neočekivano - dio VII
* Sam sa sobom - dio VI
* Kava u Minhenu - dio V
* Tantalove muke - dio IV
* Travel with Croatia airlines - dio III
* Uvod u anatomiju - dio II
* Zbrajanje i oduzimanje - dio I
Post je objavljen 02.10.2007. u 00:05 sati.