Marketing
pasa mi el kondor...
Kad nam je „Maj Frends“ odmah ujutro nakon pokupljanja pred hostelom sa velebno značajnim smješkom pokazao nekakve isprintane papire s naljepljenim sličicama kondora, odmah nam je bilo jasno da slijedi vrhunac našeg izletića! Tako je i bilo: nakon neka 2 sata vožnje smo prvo zamijetili ogromnu kanjončugu, sa svojih 1000m dubine najdublju na svijetu, a potom smo došli i do točke di nas je već čekalo masu kombija/autobusa, turista i šarenih baba s popratnim artiklima; od razglednica do oguljenih kaktusovih plodova (nikad nisam jeo nešto tako kiselo, fuj). Ugl., odmah smo skužili da smo stigli na tzv. „kondor-čeku“: ekipa se sa isukanim fotoaparatima tiskala uz sam rub 1000-metarske provalije čekajući da se ptičurina pojavi. Međutim, od ptičurine ništa, tako da je meni nakon 15 min dozvizdilo blejit u kanjon, pa sam se otišao promuvat po babljim štandovima, di sam zateka i Dejana, pa smo skupa popili nešto što nam je jedna šarena baba prodala pod kavu. Uto su se stvorila i dva Niskozemca od sinoć, koji su u međuvremenu uspili dosta izbliza slikat ptičurinu, pa me to motiviralo da se opet guram po rubu kanjona sa svom onom francusko-međunarodnom bagrom. I onda, nakon 5 minuta, počinje show-odjednom su se počele pojavljivat kondorčuge, i to jedna po jedna, dok nisu skoro zacrnile nebo nad nama, jer pojedini primjerci imaju raspon krila do 3 ebena metra! Na 2 minute je zavladao muk, čuo se samo rad kamera i fotoaparata....Uglavnom, sjajan prizor, koji ja nisam uspio dovoljno kvalitetno uslikat, iako sam okinija nekih 20 slika....nema veze, ne može se ni sve slikat!
E,da: u masi sam načuo nešto kao „ mi je res všeč“, i odmah zastao, malo još prisluškivao i slavodobitno zaključio da su to Slovenci! (neka djeca koja su volontirala u Limi pa sad malo zuje po Peruu). Uglavnom, još u B.Airesu sam se okladio s Dejanom da ćemo do kraja puta sigurno srest nekakve Slovence. Oklada je bila u pivu na povratku, u vlaku Beč-Zagreb.
I to je za taj dan ugl. bilo to- putem smo još bili na „eat as you can“-ručku za cca.20 KN po glavi, popodne u Arequipi kafenisali, pojeli po ražnjić i malo tumarali gradom, da bi navečer sjeli u noćni bus za Limu. Ljudi, sutra ću ugledat Pacifik! Noćna vožnja je protjecala u mislima na moj prvi susret s nekim oceanom....
Post je objavljen 13.08.2007. u 10:15 sati.