Marketing
O-o-o-o-o-o-o-o...Ooooooo....O-o-o-o-o-o-o.......Oooooo....
Već deseti put pokušavam napisati post i odustanem nakon prve rečenice. Nemam riječi, ne znam što da pišem...evo, sad ću ga probati napisat i nadam se da ću uspjet. Ak ne, nikom ništa. Znači...kod mene ništa novo. Trenutačno me gadno boli stomak i mogla bi čovjeka ubit...Ali neću, ne znam di sam pištolj ostavila. Hladno u ovoj našoj metropoli, sere vrijeme, ne zna šta bi od sebe. Malo kiše, malo sunca, malo ovog malo onog, vamo-tamo, ono-ovo...bezveze. Škola stoji na jednom mjestu, ne miče se, sve je to lijepo, svi ti profesori toliko objašnjavaju i trude se, al mi ne pratimo...i dobro nam je tako. Trebala bi počet učit. Kažem trebala, al ne vjerujem da će se to desit u skoroj budućnosti. Krivo je vrijeme. Kad pada kiša spava mi se, kad je sunčano spava mi se, tak da ne mogu nikako...Uskoro mi je i rođendan, sweet šesnaesti, i ne mogu ga dočekati...baš imam osjećaj da će biti dobar, al opet...bolje se ne nadat...da ne bi poslije plakala jer nije ispunio moja očekivanja. A ak ih ne ispuni, odreknem ga se i to je to. Blablablablabla...Mislim da sam napisala post. Ako vam je dobar, dobro, ako nije-opet dobro, nema vas puno....A i nije dugačak, pročita se lako, potpuno je besmislen i baš mi je drago što je takav. Eto. Ja sam sretna u zadnje vrijeme, samo što me stomak boli jako i mrzim cijeli svijet u ovom trenu. Jebena menga. 
...eto. Živili vi meni, budite pozdravljeni...Ja ode nać pištolj.
Hmm...Da.
Post je objavljen 26.09.2007. u 19:07 sati.