Priznajem da i pored najbolje volje nisam uspela da sacinim koliko-toliko citljiv i sazet prikaz ove knjige:ona,
jednostavno,pripada onoj vrsti knjiga koje treba procitati da bi covek poverovao kako su napisane i stampane.
Naslov prikaza je jedna od figura iz knjige koje se nikako ne daju opisati,vec samo citirati.Stoga,umesto prikaza,
prilazem licni izbor citata,u najvecoj mogucoj meri istrgnutih,i minimum obavestenja o sastavu knjige:sa podnaslovom STVARALASTVO POD OKRILJEM IDEOLOGIJE,KNJIGA IMA PREDGOVOR IZ PERA NIKSE STIPCEVICA,KOJI NIKADA NIJE USTUKNUO KADA SE TREBALO ULIZIVATI VLASTI,PA TO NE CINI NI PRED OVIM DOSTA NADUTIM POLETARCEM.Pogovor je napisao Nikola Kovac.Odlomci pogovora objavljeni su i na koricama,a knjiga jos sadrzi i uvod samog autora,tri rezimea(na srpskohrvatskom,francuskom i engleskom),kolor fotografiju autora na koricama,sa popisom dela i zasluga.U prvoj polovini knjige autor se bavi epohalnom svescu i sudbinom umetnosti,uglavnom u diskusiji sa stavovima Platona,Aristotela i Marksa,u drugome delu bavi se pojedinacnim primerima odnosa kulture i politike,a zatim sledi niz polemickih clanaka iz domena dnevne politike.I tu je najbolje pustiti pisca da govori:Osim toga,iako polemicki uobliceni,a katkad i neobicno temperamentno intonirani,potpisnik ovih redova mozda i nesamokriticki i neskromno,u nekakvom narcistickom pijanstvu,smatra da ovi tekstovi nisu pisani tako da predstavljaju brutalne i neodmerene napade ad personam na pomenute kulturne i politicke poslenike,niti da odisu duhom ideoloskih diskvalifikacija i etiketiranja,vec da ovaplocuju,ili bi bar trebalo to da cine,one ponajbolje,ali zapravo zapretane vidove nase polemicke tradicije koji(vidovi)postuliraju duh tradicije i misaonog pluralizma i po kojima je postavljanje umnog i relevantnog filozofskog pitanja znacajnije i teorijski delotvornije od svih krutih,apodiktickih i makoliko argumentovano obrazlozenih stanovista.Metodski pristup autora ovih redova krasi i obelezava naizmenicno postavljanje,obrazlaganje i opovrgavanje teza,duh skepticizma i neophodnog filozofskog relativizma u razmatranju svekolikih knjizevnih problema i stalna upitanost spram slozenog bica knjizevnosti,upitanost koja,nadam se,nije dekorativnog vec gnoseoloskog karaktera.(str.13)
I dalje,o sebi:
"Svojim polemickim nabojem i koncetracijom nepovrgljivih argumenata,svojim temeljitim i analitickim pristupom nasoj kulturnoj praksi i moralnoj genezi danasnjih previranja,ova knjiga na gore postavljena pitanja pruza izrazito odrecan odgovor."(str.14)
Pa jos:
"Dakle,moje obespokojavajuce procene sudbine umetnosti pod okriljem ideoloske svesti pre su posledica jednog dubljeg uvida u arhetipske konstante ljudske strukture i saznanja...(str.15).Privodeci kraju ovu brizljivu i teorijski neophodnu analizu Platonove utilitarne filozofije.."(str.49)
I najzad,ali ne na kraju:
"Medjutim,iako je nakon ove kondenzovane i akribicne analize Marksove lucidno formulisane teorije alijenacije
uspostavljena ocigledna i nepobitna misaona sprega izmedju antickog i novovekovnog filozofskog misljenja,iako je posle ovog sazetog ali misaono bogatog i podsticajnog ukazivanja postalo jasno..."(str.65)-uz jos SEDAMNAEST redova slicnog razmatranja,a sve u istoj recenici.
Za citaoce koji jos nisu dobili predstavu o takoreci klinickoj uverljivosti teksta,evo jos nekoliko procena autora o sopstvenom mislenom dostignucu:
"Ako smo ovom opseznom,dubinskom analizom Marksovog fundamentalnog shvatanja bica uspeli..."(str.69).
"Medjutim,ovim suptilnim dijalekticko-ontoloskim obrazlozenjem odnosa marksizma i umetnosti mi ipak nismo uspeli da odgovorimo..."(str.71)."Da li je navedena meditacija koju smo tako temeljito rasclanili...(str.80)...
(Svetlana Slapsak-"OGLEDI O BEZBRIZNOSTI")
Post je objavljen 26.09.2007. u 16:03 sati.