čudno je kako čovjek ne zna što želi....ništa mi se ne da....sve ljude sam stjero u kurac i prepustio se alkoholu...stvarno...znam da griješim ali sviđa mi se ta pogreška baš zbog toga što sam drugačiji od njih...da....najbolesnije vam kažem...oduvijek me privlačila pomisao na ovisnost...biti alkos ili junkie...lijepo je to...imaš neku onda bar potrebu u životu....iako ne živiš dugo s tim svejedno je lijep taj osjećaj....šutneš se u venu i opustiš....baci te u neki drugi svijet u kojem si savršen...nemaš mana...sve je tako jebeno dostupno...ali jedno znaš....znaš da ćeš se kad-tad vratiti u stvarnost....i znaš da više neće biti lijepo ali nemaš izbora....boriš se sa svojim uvećanim i umanjenim ja....znaš da je za tebe kasno i da prostor postaje sve uži ali radiš i misliš samo na jedno....uživaš u onome u čemu uživaš...blago rečeno....i znaš da si drgačiji i znaš da se ne patiš za razliku od ostalih ljudi koji skrivaju svoja prava lica....tebi puca kurac jer imaš svoje veliko ja.....svoje ja koje ti govori da si u pravu.....
Post je objavljen 26.09.2007. u 15:10 sati.