Dugo sam joj se nadao.
Imao sam i veliku tremu te večeri.
Stalo mi je do nje.
Priznajem.
Jako.
Kao što to samo dobrom, osjećajnom muškarcu može biti…
A nisam znao hoće li se pojaviti.
Nismo se dugo vidjeli.
Hoće li me prepoznati, biti onako lijepa, divna, topla i podatna kao nekada…
Sati su odmicali, nada je tinjala.
Sve sam se više uvlačio u sebe.
Odao sam se alkoholu.
Kad odjednom!
Došla je!
Hvala nebesima, sad je samo moja.
Više je neću ispuštati iz ruku…
Janje moje!
Dobro, mogao sam stavit naslov "slike sa svadbe" al bi ubio draž, ke ne?
Uskoro se stvar otela kontroli…
Ružica: “Riba, rekli smo jedan – jedan - dva…”
Riba: “Šuti, ‘vakog sam pauka vidio na podu…”
Niko nije skužio marte ni mustangice!
Da bi sve završilo jednom tipičnom starogeografskom…
Ponovilo se!
Fala za sve!!!!
PS:
Negdje 1995. Čekali smo Novu godinu miješano, moja škvadra i par ljudi s Geografije.
Kod Maje u Kupskoj, mislim da je bila broj 15.
Bilo je veselo, kao i uvijek.
Veliki pozdrav Maji i familiji, ne znam šta bi pametno mogao reć u ovom trenutku, osim, držim fige da se sve brzo popravi i bude bolje nego prije…
Post je objavljen 26.09.2007. u 14:54 sati.