Ovo sam sebi rekao x puta i nije mi padalo na pamet da pocnem.
Kad ono, poceo sam. Kuvalo je to u meni, nije da nije. Oduvek sam voleo da citam pa sam valjda negde usput pokupio i zelju da i ja nesto napisem. A imao bih svasta.
Danas ljudi vise i ne slusaju jedni druge zato je mozda i bolje da sve pisem pa kad neko tamo za 1000 godina odkopa neku piramidu od celika i stakla i u njoj nadje neki stari server na kojem ce naci ovaj blog i mozda nesto dobro uraditi sa tim.
Mozda ce tada svetom vladati pravi Gospodari a ne gmizavci.
Bolje je napisati. Osecam se bolje kad pisem. Svidja mi se to. Da probam nekom da kazem... kome? Od svih ljudi u mojoj svakodnevnoj okolini mogu da nabrojim nula osoba kojima bih mogao da kazem sve sta mislim i sta mi je na dusi. Najradije bih se druzio samo sa ljudima iz BDSM sveta ali svi shvatate da je to tesko izvodljivo. Nije da nikoga ne poznajem ali smo udaljeni jedni od drugih taman toliko da se ne druzimo svaki dan. Ovi "obicni i normalni" ljudi su mi teska kategorija.
Kad se sastanem i druzim sa mojim prijateljima iz BDSM sveta osecam se totalno opusten i kao "svoj medju svojima". A sto je najinteresantnije BDSM nije glavna tema.
E bas medju tim ljudima ima jedna osoba kojoj mogu da kazem bas sve sto mislim, zelim i sta mi je na dusi. Moze i ona meni. Bas sam srecnik sto sam je nasao, tj. nasla ona mene:) Ne, nije mi robinja. Ona cak i nije robinja.
Eh da! Raspisao sam se svasta a umalo da zaboravim da kazem ovo: Konacni sud da pocnem da pisem pao je kad sam citao blog jedne druge devojke, koja je zaista posebma. Ne, nije mi robinja. Ona cak i nije robinja.
Sta ces, inteligentne zene sa dusom me pokrecu.
p.s. pozdrav za one koje mi nisu robinje. Koje cak i nisu robinje, M i N.
Brutix
Post je objavljen 26.09.2007. u 00:38 sati.