Pregled posta

Jedva sam dočekala petak kada smo krenuli put Zagorja u posjet od kojeg smo stvorili već dugogodišnju tradiciju. Stigli smo za svega dva sata, a Zagorje nas je dočekalo okupanu suncem i vedrinom.
A dočekao nas je i stol prepun delicija i dok smo se njima sladili pred nama se širio ovakav pogled...




KRstarRIli smo tako dva dana Zagorjem...







Prvi cilj nam je bio dvorac Trakošćan, impozantno zdanje koje dominira krajolikom.




U unutrašnjosti dvorca fotografiranje je zabranjeno i iako nas je striček zaštitar na to posebno upozorio, nisam mogla odoljeti a da ne uslikam barem nešto na brzinu u mraku.
Za vas sam odabrala meni najdražu i najljepšu prostoriju - knjižnicu.
Ostale kradom okinute fotografije ostavljam za sebe poštujući pravila dvorca.




Biti 20-tak kilometara udaljeni i ne posjetiti Mariju Bistricu bio bi pravi grijeh. Zbog velike gužve bilo mi je neugodno stalno izvlačiti fotoaparat i glumiti turistu, kada barem jednom godišnje dolazim pa će prilike za detalje Svetišta biti još.




Ovako izgledaju pitomi i bezbrojni zagorski bregi u poslijepodnevnoj sumaglici ako ih se gleda s brijega kod kapele Sv. Vida, nedaleko Sv. Križa Začretje, jedne od najviših točaka tog prekrasnog kraja.







I kao što to uvijek biva, sve što je lijepo kratko traje i došlo je vrijeme da krenemo put Rijeke.
I on je putovao s nama, čas iza nas...




...čas ispred nas, ali stigosmo istovremeno puni utisaka i bogatiji za još jedno divno druženje s našim dragim Zagorcima.




Pozdrav i hvala našim Zagorcima i Zagorju.

A u međuvremenu...

Nepoznat Netko donio je Jesen na srebrnom pladnju...
Miroslav Krleža