Taman sam kretala prema Velikoj dvorani i onda sam začula jedan sumnjivi razgovara. Znam, nije pristojno prisluškivati ali ovo je bitno. Čula sam kako se ravnatelj Dumbledore razgovarao s profesorom OOMS-a. Zastala sam na uglu i počela slušati razgovor.
"Albuse, zar zbilja misliš da se vratio? Istina, nestao je prije sedam godina bez traga, ali odonda ga nismo mogli nigdje naći." ispitivao je profesor.
"Nestao, da. No to ne znači da je bio uništen. Nismo čuli od njega ništa već sedam godina. I nažalost ni od Rufusa." odgovorio mu je ravnatelj.
"Rufus, da. Sjećam se kako smo ga preklinjali da mu kaže, no nije htio. Misliš da je slučajno što je njegov sin baš..."
"Ne, ne mislim da je slučajno. Upravo toga se i bojim, Horacio. Da je nešto vrlo temeljito isplanirano."
Dumbledore i profesor prekinuli su razgovor kada im se nekolicina učenika približila. O čemu su to govorili? Zašto nam ravnatelj skriva istinu, ako je naslućuje? Krenula sam prema Velikoj dvorani.
***
"Ej!" pozdravila sam Taru, Bellu, i Geenu.
Mahnula sam prema Georgeu i pokazala da dođe do nas. Došao je i sa Rickom i Michaelom.
"Čula sam Dumbledorea i prof. Horacia kako su razgovarali o nekome tko je nestao prije sedam godina. I da se sada vratio. Da je trebao biti uništen, ali vjerojatno nije. I da je nestao neki čovjek imenom Remus." ispričala sam im.
Svi su bili zbunjeni, nisu imali teksta, a George je samo polako zagrizao komad piletine.
"Ne Remus. Rufus!" ispravila sam se.
George se zagrcnuo s piletinom, skoro se zadavio. Potegnuo je zrak kao netko na samrti.
"Emm, evo ti medovine." pružila mu je Tara vrč s medovinom.
"Jesi dobro?" pitala sam ga. "Što je sad bilo?
"Rekla si da se tip zove Rufus?"
"Da..."
"Tako se moj stari zove."
"Misliš da je to...?"
"Nee. Moj stari nije čarobnjak. Mama je vještica, ali on je bezjak. A i njega nije nitko oteo nego je dobio neki super posao pa otišao." čula se ogorčenost u njegovu glasu. Znali smo već otprije istinu o njegovu ocu. Ali on nikad nije htio nešto uvredljivo govoriti protiv njega, iako se strahovito ljutio.
"Ehm... ža...ovoga...o čemu su onda oni pričali? Možda je dementore nahuškao taj koji nije bio uništen."
"Ne možda nego skoro pa sigurno." rekao je Rick.
Što li se počelo zbivati u Hogwartsu?
***
"Ej, Ramona!" zaustavio me George na hodniku.
"Bok, kaj je bilo?"
"Ovoga...želiš, ovoga ići na bal sa mnom?" upitao me nekako sretno.
"Paa...nemoj mi reći da TI nemaš pratnju." iznenadila sam se.
"Sve cure sline za onim Willom. Čak i neke gryffindorke."
"Oh... rekla sam sa gađenjem."
"Paa?"
"Pa, ok. Može. Ići ćemo kao kompići." nisam pridavala nikakvu važnost tome. Jer, da, zaboravila sam reći. Naši pametni profesori i ravnatelj promijenili su pravilo: PARTNER JE OBAVEZAN! Pa vjerojatno me zato poziva.
"Ehm... ne kao kompići. Ramona, Geena i Morgan su mi rekle. I nemoj mi muljati da lažu, jer Veritaserum radi svoje."
"Š-Što su ti rekle?"
"Da... da ti se sviđam". Kvragu i njegova vještina sa spravljanjem napitaka.
"Molim?!" zaurlala sam.
"A i shvatilo se od tvoje prijašnje nervoze."
Spustila sam pogled dolje.
"Pa. I da znaš, ti si meni vrlo draga. Pa ću te pitati, želiš li hodati sa mnom?"
Zašto to radi? Tek sam prihvatila činjenicu da ćemo biti prijatelji, i to sa velikim zadovoljstvom.
"N-Ne." promucala sam.
"Što?" tiho je pitao.
"Ne želim."
"Nisi više zaljubljena u mene?"
"Jesam, ali jednostavno ne."
"Ne kužim. Ramona ne zafrkavam se s tobom, znaš da se nikad ne bih. Nije ti jasno: za-lju-bi-o sam se u tebe!"
"Ne želim!"
Zašto ne želim? Jednostavno. Bojala sam se. Neki čudni strah preplavio me i nisam ga mogla definirati.
"Čega se bojiš?!?!"
"Neznam." ovaj razgovor je već postao glup.
"Znaš što? Ti ni sama ne znaš što želiš! I baš te briga. Baš te briga što sam zaljubljen u tebe i što si ti u mene. Nee, ti to jednostavno zanemaruješ. Koga briga za neke puke osjećaje. Zato jer se, neznam, bojiš. Ne zaslužuješ biti u Gryffindoru."
S tom rečenicom je završio i ostavio me na hodniku. Odzvanjala mi je još u ušima.
Ne zaslužuješ biti u Gryffindoru. Ne zaslužuješ...
Post je objavljen 23.09.2007. u 17:21 sati.