Marketing
The Script For My Requiem
Putujem još jednom.
Tek da vidim hoće li se još jedna stranica okrenuti... Da vidim hoće li se smiriti oluja u mojim mislima, hoće li doći kraj agoniji koja već danima traje.
Jer... Na trenutke mislim da gubim razum. A na trenutke mislim da je moj strah stvaran.
Ne znate. Ne shvaćate. Niste bili tamo, niste to prošli, nisu vaše zjenice one koje lete panično po sjenama u mraku i nije vaše srce ono koje probija prsa na svaki zvuk.
I kad se budim u noći i dršćem i plačem, i kad mi san ne dolazi na oči a misli me stisnu i pribiju za križ straha, znam da nemam kome pružiti ruku, da dođe i zagrli me i izbriše sve, a hodam preblizu ruba...
Post je objavljen 22.09.2007. u 12:50 sati.