Pregled posta

Prag. ne kućni. Prag Prag.

Bwahah. Eto mene.
Opet ja tu. Netragom nestala i vratila se.
Ono, krenula je škola i nekako sam se počela ponovno zanimati za pisanje. Možda utjecaj škole, a možda malo i poticaja od razrednice jer mi je rekla da bi objavila neke moje radove (valjda iz zadaćnice il tak nešt) u školskom časopisu. Kao da jako dobro pišem. Reko, wow... al onda smo se dogovorile da napišem o maturalcu tekst. Reko, oukej. Pa ćemo vidjet. No, da.
I tu ću pisat o maturalcu jer mora negdje ostat traga, jer kak se i ovak ne sjećam pola toga, što kasnije napišem, više ću izostavit i onda kaj imam od tog?
Ugl.
Ono prije maturalca mi se fakat nije išlo, zbog određenih stvari, ljudi i tako. No, pošto moja majka plati sve, ja ipak morah ići. I tako, 31.08. u 22h mi se našli na glavnom kolodvoru, svi onako uzbuđeni, nervozni i nekako kiselo nasmijani, dočekasmo bus i polazak. Polazak je trebao biti u 22h, no naš dragi kolega aka pametnjaković zaboravi putovnicu i ni 5, ni 6, tata morao ići u Popovaču po putovnicu. No, to je bilo dodatnih 25-30 minuta da se oprostimo sa svojima, iako smo već sjeli u bus, svaki tren bi pogledali kroz prozor i samo mahnuli. Na mjestu. I tako nebrojeno puta. Štogod nam to značilo.
No, napokon krenusmo i tu počinje ono glavno.
U busu se moralo slušati ono što je većina htjela, znači narodnjaci. Stoga smo mi, obični smrtnici, svoju tugu suzbijali empetrijevima (God bless the mp3), no ni mp3 nije pomogao da nadglasa pjesme koje su, dragi moji suputnici, pjevali skup s onim CD-om kaj se vrtio neprestano u busu. I tako, prođosmo mi dosta, ja nisam jela ništ, dok su neki pojeli skoro sve što su donijeli.
Došli na granicu sa Slovenijom, bilo ludo. Neki ludi osjećaj, kaj ja znam. Možda fakat dugo nisam bila izvan granica, pa me to tako oduševilo. Ono, kužiš, nisam u svojoj državi anymore. Jupeee
I tako... put se nastavio, bla bla, kak to ide. I onda Austrija... granica. Morali izaći van i otić do neka dva lika. E, likovi su tako jebeno slatki bili. My God. Ja onak, opet sva oduševljena, dođem do lika i onak nasmijana mu dam putovnicu i kažem „Bye!“, a on se nasmije, a ja pala na dupe. Podsjećali su me na dva šveđana, pa me možda zato to tako impresioniralo,
I onda opet nastavak puta.
No, da pređem na glavno.
Mi došli u Prag.
Sobe bile po 5, al onak dvije spojene, jedna dvokrevetna, jedna trokrevetna. I ja bila s Martinom u sobi. Moja cimerca. Maj rumi.
Raspakirali se mi, odmarali u sobi, zajebavali se i tako. Navečer išli malo po Pragu i na večeru u neki restoran. Hrana bila bljutava, osim juhe. Juha dobra.
Vratili se onak, kasnije i onda pili u sobama. Kod nas u sobi uvijek bilo vrpetina ljudi, bilo jebeno dobro. Ja si popila malo, pa malo više i tako. U međuvremenu ostavila dečka. I nastavila pit. Čula svakojakih priča koje me ni najmanje nisu zanimale, pa sam nastavila pit. I tak se ja napila, radil svašta. Spavala sam pred frižiderom, naslonjena na ulazna vrata, skup s Teom. I stalno sam teturala do nečije sobe. I tamo ostala i zaspala, probudila se i nastavila.
Onda me Toni odnio u krevet i zapovijedio mi da moram spavat i kak me ostavio ja zaspala.
Ujutro se baš ne sjećam što je bilo, al čini mi se da smo doručjovali i išli nekud. E da, po Pragu opet. I onda smo tak išli s vodičem i onda smo imali slobodno vrijeme da sami idemo i tak smo obilazili trgovine i te pizdarije i onda smo se vratili u hotel, malo odmorili. Otišli na večeru koja je taj dan bila fenomenalna. Pire i kobasca. Wooow! I onda se spremali za disko!!!
Došli u disko, ogroman je, na četiri kata. I sad mi ošli na drugi kat, meni se čini. I na vratima mene netko uhvati za rame, ja se okrenem, neki lik. Veli on meni: „Do you speak english?!“, reko: „Yes.“, veli on meni: „How are you.“, velim ja „Fine. You?“, i on me nije čuo i sad ovi moji išli i da ih ne izgubim, ja liku pokažem prstom da dođe i on dođe za mnom. Aj dobro. I sad se mi smjestili negdje svagdje i lik i ja pričali. Pitam ja „Where are you from?“, veli on „Croatia.“ Velim ja sva začuđena: „Pa i jaaaa!!!“ i tak. Još me davio s nekim pričama, fakat mi nije bilo do njegovog lošeg upucavanja, pa je jadničak rekao da će doći poslije opet, reko dobro. I da on meni pusu, al u lice, ja onak ostala puf, al reko, ajd dobro. I ode on (falabogu). I sad mi tak plešemo, zajebajemo se, ovo, ono. Al preglasno je bilo, pa smo ko mutavi samo gledali jedni u druge i smijali se i plesali. I moju cimercu je neki Nizozemac odvukao i gnjavio je pola večeri. Ona jadna, pleše s njim s kiselom facom (što je meni bilo za krepat smješno, grčila sam se od smijeha). I dođe opet do mene onaj lik, ja onak si mislim „A šta je sad.“ I opet on meni baca neke spike, simte tamte, ja ga nisam previše doživljavala i on meni veli „Ja ću bit s frendovima na trećem katu, pa ti dođi ak hoćeš.“, a ja si mislim „Znaš da oću.“ I tak, ošo on. Na kraju mi plešemo i ja osjetim da me netko guzi... ja se okrenem, a neki lik, izgledo ko Španjolac pleše oko mene, ja počnem oko njega i on sad krene do neke ograde... i uhvati se za ogradu i napravi neki pokret rukom kao da nas zove k sebi, kad sam ja to vidla, ajmeeeeeee... pala sam na tur od smijeha. Al sve on to ozbiljno, lik se totalno ufurao u ples... džizs. I njegov frend pleso s nama, al brzo je odustao.
No, Martinin Nizozemac je bio neumoran! LOL
I tak, disko bio zamoran. Otišli smo oko pola pet, pa smo još išli u McDonalds jesti, po običaju i onda smo išli na bus. Smrzli se kaj govna, al stigli u hotel. Meni se čini da smo popili po pivcu. =)
Ujutro smo doručak prespavali, naravno. Onda smo imali slobodan dan, pa smo prvo otišli do Chodova u shoping centar i tamo nakupovali svega i svačega. Vidjet ćete na slikama. Onda smo tamo doručkovali oko 12h, pa smo se zaputili do Muzeuma da obiđemo i tamo trgovine.
Inače, Muzeum je sam centar Praga i do tamo smo išli metroom. Metro je opaka stvar. Samo kaj je ujedno i jako strašljiva. Kradu kaj blesavi. Tifs!
Taj dan smo obišli mali miljon trgovina. Najbolje mi bilo u New Yorkeru jer je na kat i ima puno velikih prozora. Tak dok su moje cure gledale robu, ja sam gledala Prag kroz prozor. Fakat jeben osjećaj! Prelijepo je!
I nakon dosta vrmeena provedenog na nogama, napokon krenuli u hotel koji je bio u dijeli koji se zove Opatov. To je na drugom kraju. Znači, opet metro i tako. Došli u hotel, pali s nogu, eee! I onda smo se malo odmarali i Mihaela i ja nakinđurile sve što smo kupile na sebe i tak se glupirale. No, bilo je prevruće u svemu tome, pa smo brzo odustale. Onda smo, čini mi se išli na večeru. I onda smo kupili pića i tu večer se svi napili. Svakaj smo radili i bilo je ludooo, neću reći nezaboravno jer nakon onolike količine alkohola, ne sjećam se dijelova. Pa onda, samo ludoooo.
Tu večer smo bili kod dečkiju u sobi i pili i onda smo se svi prebacili u našu sobu, pa smo bili tolko pijani da smo se smijali bez razloga, pa je bilo frke, pa su nas „najpijanije“ stavili u krevete da se smirimo i smijemo se u jastuke. I tak smo Iva i ja ležae u Mihaelinom krevetu i pričale i počele plakati i tu večer smo se baš zbližile. I bilo je lijepo, unatoč tome što smo pričale i tužnim i ne tako lijepim stvarima. i onda kad smo se smirile, nismo imale snage hodati, al smo teturale i tak malo išle do drugih, zajebavale se i to.
I ja sam se tolko napila da sam legla u krevet i samo zaspala. I mislim da je bio moj krevet.
Onda smo ujutro opet fulale doručak. Pa smo išli nekud s vodičem. I navečer na večeru na brodu... bilo super. Bio švedski stol... mmm!
Pričali smo, slikali se i tak. Bilo lijepo.
Meni izgleda da sam nešt pobrkala, sad imam više dana maturalca u svojoj glavi neg što ih je bilo. Uglavnom, u ponedjeljak nismo htjeli pit jer smo u utorak išli kući, pa da nam ne bude muka. Al ja sam popila pivcu, za dobra stara vremena. I tak smo se družili u sobama zadnji dan i bili tužni i sretni i sva raspoloženja smo prošli. Bili smo kod dečkiju u sobi, meni se čini. I onda došli u svoju sobu, malo pričali i slušali ViVu i tak... bilo ugodno. Otišli spavat, ujutro na doručak, pa put.
Na putu stali u nekon Austrijskom gradu, pa u Beču. U Beču bilo odlično.
I tako, maturalac prošao, došla škola. Mi još nismo svjesni ničega. Al što je tu je.
Sad idu slike.


negdje na putu. ja i Mihaela.


i ovo je negdje na putu. face su za krepat.


negdje u Austriji. Mihaela glumi tetu s limuzine. da, ima neka teta na limuzini.


negdje u Austriji. ja glumim tetu s limuzine.


pijanka prvu večer. vidi se.


Toni, ja, Ivona, Lovrić i Tea.


Tea glumi cucka. ja ne mogu hodat.


Tea i ja spavamo pred vratima. s unutarnje strane.


Lukšić, Ivona, ja i Boso.


ja i Karolina pred nekom Crkvom.


moje picice. (ugl. Karolina, Mihaela, Tea i ja)


while waiting Tea i Lucija ispred H&M-a... nigdje mjesta neg do kante koja je fakat smrdila. fuj. Mihaela, ja i Martina.


ja se glupiram.


Mihaela je kul.


ja je kul.


mi u Karlšejnu, išli gledat neki dvorac.


dok smo čekali brod.


umrljana Martina. bila pijana tada. pretty much.


neću ništa reći. Oo


raperke nakinđurene.


pred polazak kući.

jel dosta?

Post je objavljen 20.09.2007. u 22:20 sati.