Pošto je bio još vrlo rano, i Haley i ja znale smo da se ostali još dugo neće probuditi, otišle smo u šetnju Hogwartsom. Bile bi otišle van, ali bilo je prehladno. Prošetale smo skoro svim stepenicama, zavirile u svaki kutak, tražile skrivena vrata tamo di nema teoretske šanse da vrata mogu biti, ali Haley se nije dala smesti. Na kraju smo završile u napuštenom djelu tamnica.
Haley: Izazivam te da uđeš u onu prostoriju.-prstom je pokazala na stara hrđava, crna vrata, koja su bila prekrivena debelom paučinom.
Ja: A ne! Ne ulazim tamo sama.-stala sam jedan korak unatrag. Vrata su izgledala sablasno. A i na njima je bilo više hrđe, prašine i paučine nego na ostalima. Kao da su ta vrata zaključana puno prije ostalih u ovom djelu tamnice.
Haley: Kukavica!-počela je zadirkivati.
Ja: E nisam kukavica, i to ću ti dokazati.-prišla sam vratima i maknula prašinu sa njih. Otključala sam ih "alohamorom", što je bilo vrlo čudno, jer sam mislila da su ta vrata puno bolje zapečaćena, pošto ih nitko dugo vremena nije otvarao. Pogurala sam vrata no nisam ih uspjela otvoriti dovoljno da čovjek može normalno proći. Čak mi je i Haley pomogla pogurati ih, ali osim škripe starog čelika ništa se drugo nije događalo.
Haley: Izgleda da se ova vrata nedaju otvoriti. Hajdemo nazad do društvene.- vidjela sam da ju je cijela ta situacija nekako prestrašila. Sve je djelovalo tako sablasno i čudno.
Ja: E neidemo. Sad me tek zanima što se nalazi iza tih vratiju.
Haley: Ali kako ćeš proći kad ih nemožemo otvoriti. A ako ih raznesemo "Bombardom" probudit ćemo Slytherine i zaraditi kaznu.
Ja: Nećemo ništa raznijeti. Gledaj!-preobrazila sam se u mačku i provukla se kroz otvor, zatim sam se nazad preobrazila da mogu pričati s Haley.
Haley: Leda, jesi dobro? Šta ima unutra?-čula sam je kako šapuće, sad je bila skroz približena vratima.
Ja: Dobro sam. Ma ovdje ima samo puno prašine, stari okvir od kreveta, i nekakav mali noćni ormarić.-rekla sam mašući ispred sebe da barem malo odmaknem prašinu ispred ustiju. Čučnula sam da mogu otvoriti ormarić. U prvoj ladici nije bilo ničeg, u drugoj prazan stari pergament, i nekakvo ofucano pero. Otvorila sam zadnja mala vratašca ormarića, i zavirila unutra. No činilo se kao da ne postoji stražnja strana ormarića, i da tamo ima još nečega.
Haley: Leda!? Što radiš? Ajdemo se vratiti.-govorila je preplašeno.
Ja: Evo me, dolazim.-Skrenula sam pogled prema vratima iza kojih je stajala Haley, a zatim sam još jednom brzo pogledala u ormarić. I tad sam ih vidjela, par crvenih očiju. Samo sam brzo trupnula vratima, ispustila nekakav krik i preobrazila se u mačku da što prije izađem odavde. Preobrazila sam se nazad sa još uvijek šokiranim izrazom lica. Haley je drhtala i gledala me kao da vidi duha.
Ja: Haley! Pomozi mi da zatvorimo ova vrata i odemo odavde.
Haley: Leda, što se desilo unutra. Onaj tvoj krik me dobrano prestrašio.
Ja: Pitanja kasnije! Guraj ta vrata i idemo.
Uspjele smo nekako zatvoriti vrata, a onda smo potrčale prema društvenoj. Putem smo srele Mary.
Mary: A di vas dvije trčite?
Ja: Ma, dosadno nam je pa igramo lovice.-smuljala sam na brzinu, valjda najjadniji izgovor do sad, ali barem smo imale prilike otrčati dalje prije nego Mary još nešto pita. Kad smo ušle u društvenu, Haley se naslonila na zid sva uspuhana od trčanja.
Ja: O ovome ni riječi.-pogledala sam Haley
Haley: Slažem se. Ali moraš mi reći što se unutra dogodilo.-rekla je zadihano
Ja: Haley Joy Heron, jel ti to meni postavljaš ultimatum.-nasmijala sam se
Haley: Možeš si i tako uzeti, znaš da sam ja znatiželjna.-pogledala me nekim "ja sam dobrica" pogledom, a oči su joj izgarale od znatiželje. Naravno da sam joj sve ispričala. Nije ništa rekla, samo je odmahnula glavom, i skrenula temu na nešto sasvim deseto. Na tome sam joj bila zahvalna. Pogledala sam prema ulazu u društvenu očekujući Lucasov dolazak kad me Dora prekinula u razmišljanju. "Seronja se još nije pojavio?"-upitala je zijevajući i polako se gegajući do mene i Haley.
Ja: Ne nije, a nije se ni javio.
Haley: Sad će on svaki čas. Sigurno je već na putu.
Dora: I bolje mu je, obećao je donijeti cugu.-zavalila se na kauč i sklopila oči.
Haley: Nemoj mi reći da ćeš sad spavati dalje.
Dora: Naravno da ne, samo odmaram oči.- govorila je usporeno. Haley i ja smo se samo nasmijale i pustile je neka samo odmara. Na prozoru društvene se pojavila sova, siva mala ušara. Haley se jedva nekako digla iz naslonjača, pošto sam ja bila preljena i otišla otvoriti prozor da uzme to što je mala ušara ima zavezano za nogu.
Haley: Leda, ovo je za tebe.-rekla je i pružila mi pismo. Hladan zrak ušao je u društvenu, a u zraku se osjećao miris zime. Polagano sam otvorila pismo i počela ga automatski čitati na glas. "Ljubavi moja, žao mi je ali neću stići u Hogwarts na praznike. Neznam ni da li ću se uopće vratiti. Ako mi se nešto dogodi znaj da te volim. Uvijek tvoj, Lucas"
Suze su mi potekle niz obraze. Oštar hladan vjetar šibao mi je u lice, i ulazio u svaku poru moga tijela. Nisam se ni pomaknula, hladnoća mi uopće nije smetala u tom trenutku. Samo sam razmišljala o onome što je pisalo u pismu. Haley je brzo zatvorila prozor kad je vidjela da se ne mislim maknuti sa hladnoće, i odvela me do naslonjača ispred kamina. Dora koja je prije ležala kao mrtva na kauču, sad je sjedila kao ukopana i stiskala šake na rukama. "Seronja"-bilo je sve što je promrmljala, a zatim je opet nastala tišina, tišina koja je izazivala mučninu u trbuhu.
Post je objavljen 20.09.2007. u 19:28 sati.