Marketing
laganica u Cuzcu
Daklem, vrijeme od 3 u noći do svitanja (oko 6) na kolodvoru u Cuzcu provodimo sa zdepastim argentinskim parom i nekakvim srednjovječnim Englezom (koji je ustvari bio Kanađanin). Svitanje čekamo iz razloga šta nas je prpa da nas ne proguta noć (savjet vodiča: ne mrdaj se po noći!), tako da u rečenu uru uzimamo taksi (8 sola-nešto manje od 3 dolara) da nas fura u hostel. Hostel se nalazi na vrhu uzbrdice (ludilo pogled na Cuzco sa terase), a taksi nas ostavlja u podnožju iste, tako da smo s bekpecima na leđima dušu ispustili dok se nismo nekako dovukli do gore (Cuzco je na iznad 3000 m n/m). U hotelu je ček-in tek u 11, tako da do 8 na kauču u kužini malo ubijamo oko, te se onda spuštamo u smjeru centra. Putem opažamo inka-zidine na kojima se uzdigao grad, neke lijepe kolonijalne crkve (pod Unescom), te na trgu sidamo na balkonček nekog birca s kojega se pruža pogled na gl. trg, koji se zove Plaza de Armas (a kako drugačije!). Po kvaliteti ugostiteljske usluge odmah nam je postalo jasno da je Peru napredniji od Bolivije, jer je npr. čitavi doručak koji smo naručili bio ukusan, svjež i „higijenskiji“, da sad ne ulazim u detalje.
Sunce se diže sve više, a tako i temperatura, tako da lagano sa seb ljuštimo rukave i odmah u akciju-po karte za Maču Pikču. Putem do kolodvora se opet naravno zakačujemo na neke majice i ostale suvenir-zvizdarije. Na samom kolodvoru nas zatiče solidan red-a karte se prodaju samo za M.P., tako da na red stižemo nakon dobrih 45 minuta. A karte-skupo, brate: 73 dolara samo za vlak. Doda li se tomu cijena same ulaznice (40$) i busa za gore (6$), ispada da će nas izletić koštata 120 USD, t.j. nešto manje od 700 KN. Mislim, halo, za to smo mogli kupit vagon majica/dresova/fetusa i štajaznan, al ebi ga, doć u Peru i ne vidit tu zvizdariju nije dolazilo u obzir.
Cuzco je veličinom 3.grad u Peruu i u njemu ima svašta, pa tako i svakakvih turista, prodavača svega i svačega. Primjećujem i novo zanimljivo ulično „zanimanje“: na križanjima stoje ugl.mlađe ženske osobe sa po dva mobitela u rukama (lancem privezana za ruku) i viču „LJAMADAS, LJAMADAS“, šta valjda znači da ako si na ulici i nemaš mob. , a trebaš nekog zvat-obratiš se njima. Nešto kao čovek-govornica...
U Cuzcu smo dobro jeli (npr.odreske od alpake) i malo se odmorili nakon spektakularnih bolivijskih dana; jedino šta smo dva dana radili je jeli i pili/kafenisali/bauljali po tržnicama, tako da prekosutra budemo u dostojnoj fizičkoj pripravnosti za taj famozni Maču Pikču.
Post je objavljen 07.08.2007. u 14:19 sati.