Marketing
Us meeting Artem! 
ko "Boy meets world"... hehe... ali samo tak zvuči.... nije nikaj slično... 
naša mi je škola uvijek bila draga, nekad malo više, nekad manje... ali uvijek je bilo tu negde... i sve ono kaj sam se žalila na učionicu koju su nam dodijelili, sad pada u vodu, hehe... zakaj??? 
hm... naime, počeli su nam dograđivati školu... a naš razred gleda upravo na gradilište... mislim, nije nekaj posebno gledati samo gradilište, zemlju i sve te kamione.... zanimljivo je gledati ljudove... 
no, ima ih malo starijih, ali i malo mlađih... a nama (čitaj Nataši i meni) je za oko zapel jedan plavi s crnom kapom, hehe... 
i tak... videl je da gledamo dole, pa je mahnul... hehe... i ja njemu... a jutros (19.09.2007.) nam je poslal pusu, hehe... jao jao... pa kam ide ovaj svijet??? a svi građevinci su skužili, i smijali se... ma nek se smiju... baš kul... hehe, i oni nam mašu već... 
i već smo prvi dan saznale dosta o njemu... Martina ga pozna otprije... ah ah... već nas je slijedeći dan upoznala s njim... naravno, mala frka je bila, ali kaj se mora, nije teško... dečko je baš simpatičan... a znate kak se zove???? Artem!!!! a zapravo je iz Rusije... ali sad je tu... no, nebrem sad baš sve detalje, nekaj mora ostati za nas... 
i rekle smo si da slijedeći dan moramo iti k njemu da se spominamo malo... ali kak??? pa sram me, hehe... 
otišle smo, i Nataša mu je nekaj pripovedala, pa smo otišle, jer je mene primil onaj grozni napadaj smeha... 
otišle smo na sladač na Korzo... mmm... ko bi rekel da je donatella tak fina 
i krenemo poslije opet prema školi, sretnemo Tomeka, pozdravimo ga (ko prave puce) 
i krenemo dalje... joj, opet smo došle k njemu... ajde, sad bar oba dve... i spominali se, negde pol vure... wooow, ko bi rekel??? 
ma svašta smo si rekli, nekaj doznale o njemu, on o nama.... uglavnom, super... i s još nekim radnicima smo se spominale... ma kaj da velim? sad bumo i po gradilištu počele nahodavati još, hehe... nema veze... nije to nikaj... a imamo i Lubenicu... z velikim L... hehe... cipele... joj... ko lubenice... ma živi smehi... baš nam je zabavno... pita me mama po kaj hodam v školu.... pa gledat ljude, a po kaj? hehe... šala mala... ali bar nije dosadno... i kaj da još velim? desna ruka mi je podivljala, non-stop je v zraku... a koji je smisao svega toga? upoznavanje novih ljudi... razbijanje vlastitih besmislenih granica i otpuštanje kočnica... malo slobode dobro dojde... evo ga! upoznala sam Rusa... drago mi je kaj sam kak-tak prevladala sram i obogatila se još jednim iskustvom... makar mi je svaki dan jedno novo iskustvo, ovo ipak nije bilo nekaj obično... bar ne za mene... to je mali korak za čovječanstvo, gotovo beznačajan, ali za mene velik i važan... bravo ja... bravo Nataša... i bravo Artem!!! stvarno je super i simpatičan (a i radno vrijeme mu brže prolazi dok se s nama spomina) no, tolko od mene za sad... javim se još prije slijedećeg važnog događaja... kojeg? budete vidli u novom postu, a do onda veliki pozdrav svimaaaa!!! 
Post je objavljen 19.09.2007. u 22:00 sati.