Bez tvojih ruku dani su tako pusti.... mozda polako popuštam... mozda se polako prepuštam.... nemoj nikome reći, moze?
Miris koji se oko tebe širi mješavina je ponosa, čeznje, snage i neke tihe njeznosti... kada bih te mogla okusiti, kada bih te mogla objedovati... imao bi okus malina u kolaču... crvenih, sočnih malina zapečenih u zlatnozutom tijestu, mekanom i podantnom... prelazila bih zubima, jezikom po tvojoj sjajnoj površini... istrazivala bih tvoje napukline, prostore između prekrasnih crvenih voćki... pustila bih te da se savijaš pod dodirom... tako slatko, tako slatko.... dok bi mi se tvoji opojni sokovi cijedili niz usne... mmmm....
Post je objavljen 19.09.2007. u 20:14 sati.