Bablje lito,a jesen od dida
I nešto me kida,
Dok plašt srca skida,
Nešto me goni, nešto me tira,
Dok mi sonata lagano svira.
Ne more čovik kontra oluje,
Kad ona prođe, bolje se čuje,
Ne more se vrimenu prkosit,
Vrime će te pokosit
I nestat će svi gušti,
Bolje me pušti...
Ne more čovik neveru stirat,
Stavit u kantun i ne dirat,
Ne more se čovik igrat Boga,
Samo radi veselja svoga...
Ja sam se diga i svašta sam reka,
Pa se opeka.
Sad s mirom sidin
Ka da ne vridin
I čekam kaznu šta će doć
Još ovu noć.
Bablje lito, ludo bablje lito,
Koštalo me primit mito
Pa imam didovsku jesen
Jer bija sam mlad, zanesen...
Post je objavljen 23.09.2007. u 00:07 sati.