počinjem se bojati da neću stić naučit sve što trebam. a frka je velika jer ovo su zadnji pokušaji da položim sve što se položit da, tj. mora! i dok me grižnja savijest zbog faksa proždire, meni postaje jako dosadno. dosadno je meni već poduže ali sad je ta dokolica došla na vidjelo, nekako se cjelokupna situacija iskristalizirala i ono što je ostalo je čista dosada- moja glupa i više nego nepotrebna razmišljanja o GLUPOSTIMA koje more mladi intelektualni um a eventualnog čitatelja tjeraju na suicid. to je valjda ono, kad nemaš problema, stvoriš si ih sam nekoliko. ponosna sam sama na sebe što sam napokon, definitivno, 4real prekinula sve, očigledno samo u mojoj glavi postojeće veze s osobom. osoba nije prava riječ, bolje možda spodoba! ajme koje drame.. a oko ničega! ni oko čega! bar sam se par puta dobro nasmijala. da mi je netko to sve ispričao, ja to ne bih vjerovala. no dobro. i sada mi tri osjećaja mute razum- s jedne strane spomenuto zadovoljstvo same sobom, ali isto toliko, ako ne i više, sram i bijes na samu sebe, na svoj glupi ženski mozak koji samo prosti muški pozdrav sebi prevede u JAO ŠTO SI PREKRASNA, RODI MI DIJETE! i ne zaboravimo enormni bijes na činjenicu da bih na majici trebala nositi natpis flammable jer sam očito lako zapaljiva i što više kontempliram o svemu ovom nije mi jasno koji je meni kurac bio da radim takvu budalu od sebe??? opet????? i treće-to je to, dosada, praznina. nemam sad o kome razmišljati, maštati, živcirati se, za koga smišljati poruku i očekivati istu... mislim, nije da sam ja sad ravnodušna spram pedera, ali sve je to sad u fafu, kad skužiš da ta osoba jednostavno ne želi od tebe ono što ti želiš od nje. i najteže je pomiriti se s tim. bez onih 'pa jao, on još ne zna da me želi' i 'ah pa možda se predomisli' bla bla bla. džebiga, sometimes you just have to let go.
baš su mi loše ove neke interfaze kad se niš ne događa, niti očekuješ da će se nekaj dogodit...
Post je objavljen 18.09.2007. u 00:00 sati.