Svaka Gadura ima svoju bolnu točku... Jednu san već opisala,a druga su moji prijatelji. Kad kažen da znamo često podsjećat na likove iz onih bolesnih američkih serija ne pretjerujen niti malo. Kad kažen da znam da se na njih mogu oslonit u bilo kojen trenutku nepretjerujem niti mali. Prošli smo stvarno sve,od onih malih glupih sitnica do stvari zbog kojih bi većina ljudi išla na psihijatriju... Nekima sa strane često znamo bit nebaš normalni al jednostavno smo takvi. Pa krenimo od početka. Moja Ladida i ja... A šta reć znamo se iz osnovne škole i s njon san stvarno prošla sve. Često znamo neke stvari jedna od drugoj prije nego šta same postanemo toga svjesne. Skupa smo letile i skupa smo padale. Nikad nismo bile klasične prijateljice,nikad nije bilo onog glupog ljubakanja,niti nekih velikih izljeva osjećaja,niti previše rječi. Uvik se razumimo i bez previše rječi. Znamo se mi izakačit,al nikad ne oko velike stvari. Prošle smo stvarno sve-prve ljubavi,prve poroke,prve suze,prve jedinice,upise na faks,čuvanje njenog brata,opake stvari koje nemože svako baš preživit-od bolesti preko smrti do svega... Nemogu više niti nabrojit te sve trenutke jer ih je stvarno bilo masu. Sve ružne smo nekako stavili iza sebe. Nju nemogu stavit niti u prijateljice jer kad mislin da je ona moja druga polovica,samo u ženskom obliku. Zapravo kad nas neko upozna svati da ako u svitu postoje 2 suprotnosti koje se tako dobro upotpunjavaju onda smo to nas dvi. Posli nje u život mi je srednjoj školi došla Rodca. Lude i mlade,tako bi nas se moglo opisat. Prošle smo stvarno svega i svačega ali prijateljstvo je i dalje tu. Fale mi one naše lude noći,oni naši maratonski razgovori i pregovori na bačama,fali mi to sve. Zajedno prebolile naše 2 velike ljubavi,zajedno plakale,zajedno se smijale.... Zna me u dušu.). A sad moja Frizerka. Znamo se iz osnovne škole,ali zadnjih par godina smo ono baš naj. Naši razgovori,zabave,prekidanja s momcima,čekanje njenog dragog koji čuva babu,sve... Sva sranja koja smo prošle,sve ludosti... I ona njena famozna izjava jeben ti sve ja ću imat 2 kume na vjenčanju:) Nebi naše subote minjala za ništa na ovom svitu. Onda moja mala plava... Šta reć,fali do bola.Jeben ti Sarajevo jeben ti sve. Naših najboljih 10 dana na otoku,naši razgovori do 6 ujutro,sve gluposti... Jebate prošle smo jednu cilu školu.A nemoj zaboravit sportski razred.... A jebate ladida se nije javila babi.Šta je baba u ovoj priči? Trpiteljica radnje! A ladida je nejavljačica...Dakle radnje nema jer se nije javila babi... Znan da neće ovo niko razumit,jedino oni koji su tu bili i ona šta ovo iz jebenog Sarajeva neće pročitat. Razveseli me njen poziv i grozno mi je šta znam da je jedino naše poruke drže nasmijanu....Al proće i ovo sve,doće ona nama opet.A onda će bit naše lude noći.Ljubavi znam da nećeš pročitat ali volin te puno,puno. Eh onda moje 2 lude prijice. Z i S. A šta reć o njima... Uklopile se u ekipu:) Iako se nedružimo dugo vrimena,obožavan ih. Znan da će jedna ovo pročitat pa joj istavljan poljubac.... Prošle smo u ovo malo vremena jako puno toga i čeka naš još puno toga. Vatepolisti,vanila,kavice,neki stari dugovi.....
Znan da nema ni jednog muškog do sad. Znam da san još nedavno rekla da su svi igračke i potrošna roba i to stvarno o većini mislin,ali neki primjerci su pokazali da se ipak netreba dignit ruke od njih svih. Moj najdraži,moj matematičar(neznan kako te drukčije nazvat),najdraži purger,Opasni profesor. To su moji najdraži muški s kojima mogu u svakom trenutku pričat o svemu,koji me znaju u dušu,a ujedno mogu dat i dobar savjetić iz muškog ugla. Momci veliki poljubac i za vas.
Nisan nikad mislila da ću nać pravog prijatelja a kamoli da ću ih imat nekoliko. To su ljudi koji me znaju u dušu,izpred kojih nema tajni,nema laganja,igrica,s kojima su ama baš sve karte na stoli. To su ljudi koji su toliko puta dokazali da se na njih u bilo kojem trenutku mogu oslonit,koji su me sto puta spasili od mene same,to su ljudi za koje znam da u bilo kojen trenu di god da bili će doć i napravit bilo šta za mene. Oni su toliko puta brisali suze,oni su toliko puta izmamili osmjeh.... Hvala vam ljudi na svemu.
Post je objavljen 17.09.2007. u 15:13 sati.