- Zašto ovo radiš?
- Imam dvoje djece, stalno im nešto treba, knjige, odjeća... Oni su moji anđeli.
- Nisi se javila na mobitel. Urednik se naljutio na mene. Mislio je da sam izmislio cijelu priču. Trebala si mi samo da potvrdiš da postojiš...
- Ukrali su mi ga na kvartu, dok sam spavala. Neko je ušao u sobu.
- Pa zar ne zaključavaš kuću?
- Kako?
- Čemu se nadaš...
- Kad bih imala ovakav stan, pa da ga uredim... Eh, da nađem negdje takav, pa da provalim u njega.. Ali nema više toga. Ali sad je Stipe došao na vlast, daće valjda i nama nešto..
- Razgovaraš li sa mušterijama o poslu...
- Da, noćas sam jednom gazdi rekla da bude sretan jer nikad neće imati ovakvog komada. Smijao se. A rekla sam mu istinu.
...
- Jesi li ikad radila normalan posao?
- Cijelo vrijeme radim, Vilenjače. Ali što ću od toga. Plaća - 2300 kuna. Koliko brzo ti to potrošiš? A svejedno ništa nemaš. Ni Mercedes, ni kuću. Nisi nikakav gazda. A ja?
Post je objavljen 16.09.2007. u 19:30 sati.