Opet ja neki post o prijateljima,ma kad stalno razmišljan o svojoj ekipi.....a štaš takav je život..pa...evo nešto....
Prijatelj je netko tko ti je drag .
Uvijek te razumije, nikad ne osuđuje .
U njegovu društvu se osječaš ugodno.
Nisu potrebne velike riječi da bi se izrazilo međusobno poštovanje i uvažavanje.
Pred prijateljem ne glumiš , a ako si pogriješio on ti oprašta.
Uvijek kaže istinu , a povjerenje koje imaš u njega nikad neće iznevjeriti.
Spreman je puno žrtvovati za tebe.
Prijateljstvo ne poznaje sebičnost .
Prijatelj te nikada ne sputava .
Ne ograničava ti slobodu , nego omogućuje rast.
Uvijek želi tvoje dobro .
Prijatelj je Božji dar čovjeku.
Tko ne bi želio pored sebe imati takvu osobu ?
....a ja imam šest takvih osoba....onih pravih prijatelja...To se odnosi na,naravno svima već poznate,Miša,Mrguda,Insy,Dulajicu,Pavića i Mony.....Mrguda i Miša znam od rođenja,stalno smo se družili i to...oduvik su mi bili super prijatelji,uvijek spremni pomoći...Od ostale ekipe...Prvo sam upoznala Insy,istog tog trena smo se sprijateljile,ženska mi je odma bila super,i znala sam da ćemo bit prijateljice..Onda san upoznala Dulajicu,ženska mi se odma svidila,i za nju sam znala da ćemo bit super prijateljice,odma smo se našle....ono,prvi dan kad smo se upoznale bile smo kao da se znamo sto godina...I prije neg što san upoznala Pavića tip mi je bija super....Ma kroz priče mi se svidija.I onda je doša i taj dan,upoznala san slavnog Pavića.....Na prvi pogled mi je bija super osoba,a to je i osta...S njim možeš pričat o svemu,uvijek će saslušat,to mi se kod njega jako svidilo.....I napokon,došlo i vrime kad san upoznala Mony.....Je da smo taj prvi dan kad smo se upoznale bile samo kratko zajedno,al ženska je na prvi pogled bila super,to je i ostala,i za nju sam znala da ćemo bit super prijateljice...već san rekla da te ljude volim najviše na svitu,i evo opet to govorim.....sve bi dala za njih.......ti ljudi mi znače više nego iko u životu...I nevolim kad mi neko govori nešto protiv njih....Oni čine moj život zanimljivim,oraspolože me svaki put kad sam tužna i kad nisam dobre volje........i zato im hvala....Znaju da mi je bilo dosta teško,je i sad al san se već privikla,na to što sam ja jedina od njih otišla u Makarsku u školu....Inače,svaki dan se čujemo mobitelom i dobro se ispričamo.....a kad se vidimo,to je posebna priča....heh.....
neg još nešto,onima koji me gnjave sa pitanjem oču li se ili neću pribacit u Ploče,sad vam kažem da za sada neću,mislila jesam,ali za sada sam odlučila da neću..Hm,i to je bilo samo zbog ekipe,al kroz razgovor s njima...O toj školi ovisi moj cili život,a oni će uvijek bit uz mene,odlučila ja ostat u Makarskoj il se pribacila u Ploče...tako da,vi radoznali,znajte da za sada ostajem u Makarskoj......
I za kraj pozdrav mojim ostalim super prijateljima:
Zemi(hm..možda nije ni svjestan koliko mi je drag prijatelji,taj tip je meni toliko pomoga,a ni sam to nezna,(pa Zemo sad znaš)),hvala ti na tome
Kseniji(mojoj luđakinji koja je uvik uz mene,i koja me stalno trpi,al trpin i ja nju,heh)
Mariji(mojoj novopečenoj prijateljici,koja je super osoba,baš smo se našle)
Marku(ljubav moja,taj tip je uvik spreman pomoći,meni pogotovo,a toga nije ni svjestan,hvala Marko)
Siniši(joj moj luđak i kum,heh,taj tip je opičen totalno,s njin bi se mogla cili dan smijat,uvik me oraspoloži,hvala Sike)
Cigli(joj njega obožavan,tip je super,neznan kako izdržavan bez njega,a tako mi fali,joj)
Šarićki(ljubav moja,neviđan je sad baš zbog škole,al vidit ćemo se mi Šarićka moja,volim te)
Post je objavljen 15.09.2007. u 22:06 sati.