Dopustite da poletim
na svoju stranu.
Dopustite da odletim od jata
i odbijem igrati igru koja mi se
nameće.
Ljudi nisu fikcija
mada bih to volio.
O nama odlučuju glave
kojima je jesti i piti
sinonim za dobrobit
samo njih.
Dopustite da odletim,
više nikad ne gnjavim
i postanem svoj.
Vraćam se stihu
i ovoj pomalo
zaboravljenoj stranici
kao jednom od rijetkih
skloništa.
Neka pada kiša,
neka jedu do prejedanja
i nek im sve bude teško
netko će to već kazniti.
Sakrio sam se
i neće me pronaći,
negdje između misli
i povjetarca što probija lice
u neku drugu perspektivu.
Hodam.
Više ne stojim
i boli me za glavne uloge,
dobre su i sporedne
samo kad su moje.
Nema me više
i smijem se.
Zaboravio sam već
kako to zvuči.
Neće, neće me naći
skrivena u njoj
i pokrivena riječi.
Nema me više
a oni će i tako nestati
injercijom.
Post je objavljen 15.09.2007. u 13:11 sati.