Marketing
Izgubljeni...
Prije nekih mj. dana, u noći kad i nisam se najbolje osjećao, nakon izlaska u grad kod autobusnog kolodvora mi na parkingu u mraku priđe stariji čovik sa namjerom da me nešto pita...da je neki drugi trenutak vjerovatno ga kao i većima ljudi nebi ni pokušao saslušati...ali jesam...
...počeo je pričati..."znate, ja sam vam dalmatinac...ja se nasmijem..i ja sam pa sta;))..." htio bi vas zamoliti jednu stvar...naime, zaspa san na autobusnom i neko mi je ukra sve dokumente, a inače san sa otoka Ugljana, iz Preka"..."i sad san bez dokumenata i bez love, a već sam od sinoć tu i niko me ne zeli saslusati...u policiji su mi dali potvrdu za dokumente i rekli da mi ne mogu pomoći oko karte i novca..."
...kad sam mu rekao od kud sam ja... on je zna jednog čovika iz Preka koji živi i radi u mom mistu i koji je častan čovik...neznan...sitija san se sta da se ovo događa mom starom ili nekom sl. ...
...otiša san s njim do šaltera...pita kad ide prvi bus za Zadar...teta mi rekla da ide za 5 min i da se pozurim...uzeo sam mu kartu i reka da pozuri jer ce mu pobići bus...htio je uzeti moje podatke da mi vrati lovu , ali rekao sam mu da požuri jer...
...otisa je prema busu...
vratio sam se do auta i odveza doma...dok sam se vozija u glavi mi je bila misao kako nikad neću znat sta je stvarno bilo sa tim starim...
...nadam se jedino da je stvarno stiga doma...
Post je objavljen 15.09.2007. u 08:30 sati.