Primjetili ste – maknut je banner.
Ne znači da se odustalo od traženja kvalitetnog klaviriste, no ... nije više prioritet.
Danas je opet „pala“ proba i ... nestao je prioritet.
U privatnom životu mi nije lako ... no, kad se sa teškog fizičkog posla, poslije radnog vremena, dođe na ovakvu probu ... koja se ne može staviti niti u kategoriju „melem na ranu“ ...
Ovakva proba spada u „smisao postojanja“.
Kako, inače, objasniti kad netko na probu dođe „mrtav“ umoran, gladan, žedan, ... a sa nje ode opskrbljen svim potrebnim ... kao da je pojeo, popio, odmorio se.
Zaključak bi bio ... sve je u CNS-u (Central nerve system ilitiga mozak) – on regulira „duševnu hranu“ koja poništava sve „primarne funkcije“ kao što su osjećaj za umor, glad, žeđ ...
E, bogme, naužih se te duševne hrane. :-))
No, da budemo iskreni, trebalo je vremena i „kuhanja“ da bi se do ovog došlo.
I živaca.
Pričam o meni osobno.
Zašto?
Kad smo imali promocijski koncert, jedno od pitanja je bilo „da li bi volio otići na Kubu?“ ... i odgovorio sam da ne bi, jer „nisam spreman da bilo što tamo naučim“.
Sad sam spreman – sad bih volio.
Sam ili „all together“.
Jer sad bi „guajirosi“ imali kome pokazati, a „gringo“ bi razumio što govore (i jezikom i glazbom), pamtio i ... prenio ili koristio.
Veselim se prvom nastupu.
„Aruba“ ... eto nas nabrijanih.
A ti? Spremna si nas dočekati?
Post je objavljen 14.09.2007. u 21:33 sati.