nego, da skupim sve svoje kontemplacije od zadnjih nekoliko dana u par suvislih(?) rečenica. krivi izbor potencijalnih partnera, što čini okosnicu svih mojih kvazi-psiho kvazi-problema, baca me već lagano u očaj. jebote! kak god okreneš, ja u vezi jednostavno ne mogu bit zadovoljna: smeta mi kad partner nije pažljiv, ali izluđuje me kad je previše pažljiv. bed mi je. baš mi je glupo zbog glupih i neugodnih situacija koje su se izdogađale u zadnje vrijeme. ali zašto bih se ja brinula o tuđim osjećajima? kao da nekog briga za moje. daj pusti me da živim, prestani me jebat zbog faksa i općenito go away! ne želim ništa s tobom, ne diraj me, ne gledaj me i ne obraćaj mi se i zaboravi da postojim! i da, lažem, stalno serem, kak da i budem iskrena prema tebi!?! muv on!
i čini se da ću ipak morat odustati od svoje upornosti. u vezi s onim pederom. ili ne?
Post je objavljen 14.09.2007. u 19:01 sati.