Marketing
sve za film
- revitalizirani post od14.9.2007.
Zatrebao Zoranu Tadiću za jedan od njegovih filmova vrisak. Trebalo mu je kako ženska vrišti upomoć jer da je siluju. Našli neku glumicu, čini mi se da je to bila ona Zelenika, još vrlo mlada, ali nisam siguran. Ženska je vrištala da te Bog sačuva! No ton-majstor nikako nije bio zadovoljan, da ne može dobro zabilježiti u studiju, nedostaju mu filtri i ne rade modulatori, ne ispada kako bi trebalo. Što će, kako će, predloži tonac da to odu snimiti negdje u prirodu, da se osjeti prostor.
Televizija je tada još bila u Dežmanovom prolazu, pa Zoran, tonac i glumica odoše s magnetofonom u nedaleki park na Dubravkinom putu. Nigdje nikoga, pa ženska počne vrištati:
– Upomoć! Silovanje! Upomoć! Upomoć!
Trebalo je nekoliko puta ponoviti da to tonac snimi na različite načine, da bude siguran da će dobiti onaj efekt koji je želio. Dere se glumica iz petnih žila, odjekuje od Croka do Ilice. No u jednom trenu začuju kako netko viče s prozora onih zgrada u Jurjevskoj, ni dvadeset metara udaljenih gore na brijegu, zaklonjen krošnjama:
– Kakva je to deračina?! Što se to događa?! Sad ću pozvati miliciju!
Na to se Zoran i tonac smrznu. Još im samo to treba! Isprepadani Zoran poviče nazad:
– Snimamo film!
A tonac još doda:
– Ne brinite! Bit ćemo začas gotovi!
LJutiti glas iz Jurjevske oglasi se umiren:
- A, film! Onda dobro.
Pogledaju se njih troje, klimnu glavama, te glumica nastavi još gore no ranije:
– Upomoć! Upomoć! Siluju me! Upomoć! Silovanje!..
No više nije bilo nikakvih problema.
Post je objavljen 21.09.2015. u 10:14 sati.