Pričalo se o njemu. Naveliko. Istina, bio je naočit mladić. Zgodan,pristupačan i pričalo se da ima prekrasne oči… Samo jednim pogledom začarao bi te i nije ti više dao da odeš od njega. Bile su zaista čarobne. Patila sam za njim. Rezala vene i sve što ide uz to. Postala sam emo zbog njega. Na hodnicima škole nije me ni pogledavao. Skrivao je oči iza prekrasne crne kose išarane plavim pramenovima. Jedan dan užurbano sam tračala prema učionici ne bih li zakasnila na sat. Tad se pojavio on. Nosio je hrpu knjiga i isto kao i ja, trčao. U jednom trenu, naša su se tijela dotaknula. Sudarili smo se. Doduše,imao je tvrdu glavu i mene je moja boljela, ali to tada nije bilo bitno. Osjetila se ta obostrana privlačnost iliti kemija. Ali ništa od toga. On se samo ustao,pokupio svoje knjige i nastavio putanju. Narednih dana saznala sam sve o njemu. Njegove navike. Mane i vrline. Znala sam koju glazbu sluša,koju hranu voli, što mrzi i što obožava. Jedina želja mi je bila… samo da me pogleda. Opet sam jedan dan kasnila. I opet sam srela njega. Zamahivao je onom svojom krasnom kosom. I ovaj se put nismo sudarili. On je prišao meni… I stojimo tako nas dvoje, dišemo kao životinje u vrijeme parenja. On polako diže glavu i usmjeruje pogled u moje oči. U meni skaču i trče sve moguće stanice. Potpuno je ispravio glavu i gledao u mene. To je bilo nešto. Tek sam sad vidjela istinu. Zaista,imao je čaroban pogled. Gledao je u križ.
Post je objavljen 13.09.2007. u 22:53 sati.